Komemoracija povodom smrti Mihaila Vukobratovića (1952-2025), poznatog pozorišnog i televizijskog reditelja, održana je danas u Pozorištu na Terazijama. Ova emotivna ceremonija okupila je članove porodice, glumce, saradnike i poštovaoce njegovog umetničkog dela. Upravnik pozorišta, Rade Marjanović, započeo je događaj minutom ćutnje, naglašavajući da je Vukobratović ostavio neizbrisiv trag u kulturi Srbije.
Vukobratović je bio direktor Pozorišta na Terazijama tokom 12 godina, gde je uspešno postavio mjuzikle poput „Čikago“ i „Zona Zamfirova“. Takođe, na televiziji je režirao popularne serije kao što su „Bolji život“, „Bela lađa“, „Porodično blago“ i „Stižu dolari“. Marjanović je istakao njegov značaj u domaćoj televizijskoj produkciji i kako je postavio standarde i profesionalne nivoe koji su oblikovali to vreme.
Umetnički direktor Pozorišta na Terazijama, Željko Jovanović, podsetio je na Vukobratovićevu viziju obnove pozorišta. Njegove ideje su donele principe rada slične onima na Brodveju i Vest Endu, angažujući renomirane reditelje kao što su Kokan Mladenović i Jug Radivojević. Vukobratović je promovisao i pravilo da se uloge dodeljuju isključivo na audicijama, čime je otvorio vrata mnogim talentovanim glumcima.
Bivša sekretarka za kulturu Beograda, Gorica Mojović, podsetila je na 20 godina od obnove Pozorišta na Terazijama, gde je Vukobratović dočekao publiku 13. oktobra 2005. godine. Njegova vizija o mjuziklu kao vrhunskoj pozorišnoj umetnosti bila je ključna za obnovu pozorišta. Naglasila je da je Vukobratović ostavio veliku prazninu i usamljenost u svetu umetnosti.
Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, Jug Radivojević, prisetio se Vukobratovića kao prijatelja i saradnika koji je bio poznat po svojoj vedrini i sposobnosti da razbija tenziju. Ocenio je da je bio izuzetno vredan i sistematičan, često pomažući drugima. Njegov rad obuhvatao je brojne antologijske serije i pozorišne premijere, čime je ostavio neizbrisiv trag u umetničkom svetu.
Glumac Žarko Stepanov govorio je o Vukobratoviću kao umetniku, reditelju, i pedagog, ali pre svega kao čoveku koji je prepoznavao talenat i pružao šanse mladim glumcima. Stepanov je istakao da su Vukobratovićeve predstave uvek imale dušu, baš kao i on sam. Glumica Mina Lazarević dodala je da je Vukobratović imao osećaj za potrebe pozorišta i da nikada nije odbio pomoć, što je za mnoge značilo mnogo.
Opelo za Mihaila Vukobratovića počinje danas u 13:30 na Novom groblju, a kremacija je zakazana za 14:00. Njegova ostavština će živeti kroz rad njegovih učenika i kolega, koji će nastaviti da se inspirišu njegovim vizijama i idejama. Vukobratović nije bio samo reditelj, već i mentor mnogim mladim umetnicima. Njegova sposobnost da prepozna talenat i pruži priliku drugima biće zapamćena kao jedna od njegovih najvećih vrlina.
Mihailo Vukobratović je bio figura koja je obeležila generacije, oblikujući pozorišnu i televizijsku scenu u Srbiji. Njegova strast prema umetnosti i posvećenost radu ostaviće trajni uticaj na srpsku kulturu. Dok se opraštamo od njega, sećamo se svih trenutaka koje je podelio s nama i njegovih neprocenjivih doprinosa umetnosti. Svi koji su ga poznavali osećaće njegovu odsutnost, ali i inspiraciju koju je ostavio iza sebe.
