Komemoracija povodom 83. godišnjice stradanja nevine kozaračke dece u Noskovačkoj Dubravi u Hrvatskoj održana je danas u tom mestu. Ova komemoracija je organizovana u znak sećanja na 69 mališana, uzrasta od tri meseca do tri godine, koji su u leto 1942. godine izgubili svoje živote u nehumanim uslovima u priručnom logoru u Noskovačkoj Dubravi. Stradanje dece dogodilo se nakon velike ofanzive na planinu Kozaru, kada su mnoga srpska sela razorena, a muškarci pobijeni, dok su žene, stariji i deca internirani u logore.
Na ovom svetom mestu, koje simbolizuje bol i ćutanje, okupljeni su odali počast nevinoj deci, a događaju je prisustvovao i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović. On je, u ime te institucije, ali i u ime Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, položio venac sa lentom na kojoj je pisalo „Za svako ugašeno dečije oko – zavetujemo se na pamćenje, glasnu istinu i večnu bol“. Ova izjava simbolizuje duboku bol i patnju koju su deca pretrpela, kao i obavezu da se njihove sudbine ne zaborave.
Kokanović je istakao da bol nevine dece i dalje traje, te da je njihovo ćutanje naš vrisak, a njihova patnja naš zavet. On je podsetio sve prisutne na važnost očuvanja istine o stradanju kozaračke dece, naglašavajući da to nije samo nacionalna, već i evropska i svetska istorija koja mora ostati zapisana i izrečena. Njegova poruka je bila jasna: svako ima zadatak da čuva istinu, da sećanje ostane vidljivo i da gradi mostove razumevanja i poštovanja.
Organizatori komemoracije su dobili zahvalnost od Kokanovića za njihov trud i posvećenost očuvanju kulturnog, verskog, istorijskog i identitetskog nasleđa srpske zajednice u Hrvatskoj i regionu. On je istakao spremnost Uprave da i ubuduće bude pouzdan partner u tom procesu, naglašavajući važnost zajedničkog rada na očuvanju sećanja na stradanje nevine dece.
Kokanović je poručio da, u ime te dece i njihovih neispunjenih snova, svi treba da obećamo da ćemo živeti sa više ljubavi, pravde i brige jedni za druge. Ova komemoracija nije samo sećanje na prošlost, već i poziv na akciju da se takva stradanja nikada više ne ponove.
U kontekstu ove komemoracije, važno je napomenuti da se sećanje na nevinu decu iz Noskovačke Dubrave ne može posmatrati isključivo kao deo srpske tragedije, već kao deo šireg evropskog i svetskog konteksta ljudskih prava. Stradanje dece, koje se dogodilo u vreme Drugog svetskog rata, predstavlja mračnu tačku u istoriji koja zahteva kontinuirano prisjećanje i edukaciju budućih generacija.
Pored emocionalnog aspekta komemoracije, Kokanović je naglasio i važnost istorijskog sećanja kao sredstva za prevenciju budućih sukoba i nasilja. „Istina o stradanju kozaračke dece mora ostati u kolektivnoj svesti, kako bismo izgradili bolje sutra za sve nas“, rekao je on.
Završavajući svoje obraćanje, Kokanović je još jednom podsetio sve prisutne na obavezu da se sećaju ovih nevinih žrtava i da se bore za pravdu i istinu, jer je to jedini način da se očuva njihovo sećanje i da se osigura da se takve tragedije nikada više ne ponove. U tom duhu, komemoracija je bila i poziv na jedinstvo i solidarnost među ljudima, bez obzira na njihove razlike.
