Laž je da će Srbiji biti onemogućen transfer ruskog gasa – izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos u obraćanju pred Evropskim parlamentom. Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više postavlja pitanje o energetskim vezama Srbije sa Rusijom, posebno u svetlu nove politike Evropske unije koja teži smanjenju zavisnosti od ruskih energetskih resursa.
Kako je navela, odluka Saveta Evropske unije (EU) koja treba da zabrani uvoz ruskog gasa, a koja se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU, ne implicira da će države članice prekinuti transfer trećim zemljama poput Srbije. Kos je jasno stavila do znanja da Evropska unija ne planira da obustavi snabdevanje Srbiji, naglašavajući da su informacije o tome netačne. “Evropska unija ne prekida snabdevanje Srbije. To su laži. Umesto toga, EU podržava Srbiju da diverzifikuje sve izvore snabdevanja i da se integriše u energetske mreže EU,” istakla je ona.
Ovaj stav Kos dolazi u trenutku kada su odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom sve više na meti kritike iz Brisela. Kos je ocenila da su bliski odnosi Srbije sa Moskvom i Pekingom, praćeni neprijateljskom retorikom prema Evropskoj uniji, suprotni evropskim vrednostima i standardima. „Brisel očekuje od Srbije da napravi strateški izbor, kao i konkretne korake u demokratskim načelima i reformama,“ dodala je ona.
Očekuje se da će se Srbija suočiti s izazovima u procesu integracije u EU, posebno kada je reč o energetskim pitanjima. Naime, Srbija se oslanja na ruski gas, a svaka promena u politici EU može značajno uticati na energetsku stabilnost zemlje. Zbog toga je važno da Srbija razmotri strategije za diversifikaciju svojih izvora snabdevanja.
U isto vreme, domaći analitičari ukazuju na to da bi Srbija trebalo da iskoristi ovu priliku da unapredi svoju energetsku infrastrukturu i poveća bezbednost snabdevanja. Đurđev, stručnjak za energetiku, istakao je da je vreme da srpska naftna infrastruktura dobije maksimalno snažnu bezbednosnu podršku i obezbeđenje. „S obzirom na globalne promene u energetskom sektoru, naš fokus treba da bude na unapređenju kapaciteta i diversifikaciji snabdevanja,“ rekao je Đurđev.
U svetlu ovih događaja, Srbija bi mogla razmotriti i alternativne pravce snabdevanja, kao što su LNG terminali ili nove interkonekcije sa zemljama EU. Ove mere bi mogle pomoći Srbiji da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa i da se bolje integriše u evropske energetske mreže.
Osim toga, postoje i predlozi za jačanje unutrašnjih kapaciteta proizvodnje energije, kao što su obnovljivi izvori energije. U svetu gde se energetska tranzicija sve više nameće, Srbija ima potencijal da postane regionalni lider u oblasti obnovljivih izvora energije, što bi dodatno osnažilo njenu poziciju u EU.
U međuvremenu, pritisak na Srbiju da se orijentiše ka zapadnim partnerima i da se distancira od Rusije i Kine postaje sve jači. Evropska unija jasno stavlja do znanja da očekuje konkretne korake Srbije ka ispunjavanju evropskih standarda i vrednosti, što može uključivati i reforme u oblasti vladavine prava, ekonomije i ljudskih prava.
Reakcije iz Srbije na izjave evropske komesarke su podeljene. Dok neki smatraju da je važno da Srbija održava dobre odnose sa svim partnerima, drugi upozoravaju na rizike od prevelike zavisnosti od jednog dobavljača. U svakom slučaju, budućnost energetskog snabdevanja Srbije će zavisiti od sposobnosti vlasti da se prilagode novim realnostima i da pronađu ravnotežu između različitih interesa i potreba.
Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će Srbija morati da preispita svoje energetske strategije i, moguće, redefiniše svoje odnose kako bi obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja za svoje građane.
