Skupština Kosova nije usvojila ustavne amandmane koje je danas podnela predsednica Vjosa Osmani, a koji predviđaju promenu načina izbora predsednika. Naime, u sali nije bilo dovoljno poslanika iz nevećinskih zajednica kako bi se prešlo na odlučivanje. Predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju je prekinula sednicu i zakazala nastavak za 22 sata.
Kada je utvrđeno da sednici prisustvuje 93 poslanika, među kojima devet iz nevećinskih zajednica, Hadžiju je konstatovala da nisu ispunjeni uslovi za glasanje o amandmanima. Za usvajanje amandmana potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova, među kojima i 14 glasova iz nevećinske zajednice. Zbog nedostatka potrebnog kvoruma, sednica je prekinuta, a nastavak je zakazan za kasnije.
Amandmani koje je podnela Vjosa Osmani predviđaju da građani ubuduće direktno biraju predsednika Kosova, umesto da to čine poslanici u parlamentu, kao što je to do sada bio slučaj. Ova promena bi mogla značajno uticati na politički sistem i način na koji se rukovodi zemljom, ali za sada ostaje nejasno kada će izbori biti održani, s obzirom na trenutnu situaciju u Skupštini.
Rok za izbor predsednika privremenih institucija samouprave u Prištini ističe u ponoć, a predložen je samo jedan kandidat – Glauk Konjufca, koga je predložilo Samoopredeljenje. Opozicione stranke, kao što su Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK), insistirale su na konsenzusu oko kandidata za predsednika, kritikujući Samoopredeljenje zbog predlaganja stranačkog kandidata. Ove stranke smatraju da ovakvo ponašanje može dovesti do nove institucionalne krize i novog ciklusa izbora.
Mandat Vjose Osmani ističe 4. aprila, a prema Ustavu privremenih institucija, novi predsednik treba da bude izabran najmanje 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Prema ovom Ustavu, za izbor predsednika potrebno je obezbediti dve trećine glasova u parlamentu koji ima 120 poslaničkih mesta. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu u prva dva kruga glasanja, u trećem krugu biće izabran kandidat koji dobije prostu većinu, odnosno 61 glas, uz uslov da postoji kvorum od dve trećine, tj. 80 poslanika.
U slučaju da ni u trećem krugu glasanja nijedan kandidat ne bude izabran za predsednika, Skupština će se raspustiti i raspisati novi izbori, koji se moraju održati u roku od 45 dana. Ova pravila jasno ukazuju na to koliko je proces izbora složen i koliko je bitno da sve strane budu uključene u donošenje odluka koje se tiču budućnosti Kosova.
S obzirom na trenutnu političku situaciju, Samoopredeljenje ima 57 poslaničkih mesta, dok Demokratska partija Kosova ima 22, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova šest mandata. Ovaj raspored snaga dodatno komplikuje situaciju, jer je potrebno pronaći zajednički jezik između stranaka kako bi se izbegle dodatne tenzije i eventualna kriza.
Dok se čeka nastavak sednice i potencijalno glasanje o amandmanima, politička scena na Kosovu ostaje napeta. Određene stranke pozivaju na dijalog i saradnju, dok druge izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica nepostizanja dogovora. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i da li će građani imati priliku da direktno biraju svog predsednika, što bi predstavljao značajan korak u razvoju demokratije na Kosovu.
