Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu u parničnom postupku po tužbi porodice Adriane Dukić, koja je stradala u tragičnom incidentu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Porodica Dukić tužila je Kosta, Vladimira i Miljanu Kecmanović, školu, Ministarstvo prosvete i državu Srbiju, tražeći odštetu zbog gubitka bliske osobe. Sud je presudio da Kecmanovići i škola solidarno isplate ukupno 46.884.000 dinara, što je otprilike 400.000 evra, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i strah.
U presudi se navodi da su roditelji Koste Kecmanovića, Miljana i Vladimir, odgovorni zbog lošeg vaspitanja svog sina, koji je 3. maja 2023. godine ubio Adrianu Dukić. Sud je utvrdio da je Kosta bio sposoban za rasuđivanje prilikom izvršenja ovog dela, a da su njegovi roditelji bili svesni njegovog ponašanja i nisu preduzeli mere da ga spreče. Odgovornost za tragediju je takođe pripisana osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ zbog propusta u radu i nepreduzimanja adekvatnih mera kada su primetili probleme u ponašanju učenika.
Porodica Dukić je tražila i odštetu od države, odnosno Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali su njihovi zahtevi odbijeni. Sud je utvrdio da nije bilo nezakonitog ili nepravilnog rada ovih ministarstava, te da nisu odgovorna za tragičan ishod. Zabeleženo je da je Ministarstvo prosvete vršilo nadzor nad školom i da su inspekcijski nadzori pokazali da nije bilo nepravilnosti koje bi mogle dovesti do tragedije.
U obrazloženju presude, sud je naveo da je Kosta upotrebio vatreno oružje koje je pripadalo njegovom ocu, a da su roditelji bili svesni da je Kosta bio u streljani i da je vežbao rukovanje oružjem. Sud je zaključio da su Miljana i Vladimir Kecmanović, kao roditelji, doprineli stvaranju uslova za ovakvo ponašanje svog sina. Zbog toga su solidarno odgovorni za štetu koju su Dukići pretrpeli, a prigovori njihove odbrane su ocenjeni kao neosnovani.
Presuda takođe ukazuje na propuste u radu škole, gde su zaposleni trebali da reaguju na promene u ponašanju učenika i da preduzmu odgovarajuće mere zaštite. U tom kontekstu, sud je zaključio da je osnovna škola odgovorna za nematerijalnu štetu koju su tužioci pretrpeli zbog smrti bliske osobe.
U vezi sa tužbom protiv Republike Srbije i njenih ministarstava, sud je istakao da su tužioci morali da dokažu postojanje nezakonitog ili nepravilnog rada, što u ovom slučaju nije utvrđeno. Ministarstva su postupala u skladu sa zakonom i nisu bila odgovorna za događaj koji se desio.
Presuda se može osporiti Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema. Ova presuda je značajna jer postavlja pravni okvir za odgovornost roditelja i institucija u slučajevima sličnih tragedija, naglašavajući važnost odgovornog vaspitanja i prevencije nasilja.
Ova tragična situacija je izazvala veliku pažnju javnosti i otvorila diskusiju o bezbednosti u školama, kao i o odgovornosti roditelja za delovanje njihove dece. Sudska presuda može imati dugoročne posledice po pravni sistem i način na koji se pristupa ovakvim slučajevima u budućnosti.
Porodica Dukić se suočava s dubokom tugom i gubitkom, ali je ova presuda jedan korak ka pravdi i mogućem zatvaranju ovog bolnog poglavlja. U isto vreme, ona ukazuje na potrebu za reformama u obrazovnom sistemu i jačanju mera zaštite dece u školama.
