Ovčarsko-kablarska klisura, poznata po svojim srednjovekovnim svetinjama i predivnim pejzažima, krije tajnu koja seže duboko u istoriju Drugog svetskog rata. Prema arhivskim podacima, britanskoj štampi i pričama lokalnih meštana, u ovom području se veruje da je zakopano četničko blago koje je tokom rata poslala britanska vlada Draži Mihajloviću.
Legende govore da su Britanci, putem jednog svog obaveštajca, poslali u Srbiju kovčeg pun zlata i dijamanata, čija vrednost se procenjuje na nekoliko miliona dolara. Međutim, taj obaveštajac nije predao blago vojsci Draže Mihajlovića, već ga je zakopao u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, planirajući da ga uzme nakon rata. Kako tvrde meštani, u ovom poduhvatu mu je pomogao jedan četnik iz Blaca, ali se na kraju ispostavilo da obaveštajac nije uzeo blago koje je zakopao.
Interesantno je da su Englezi saznali za ovu situaciju tek nakon dve decenije. S obzirom na značaj blaga, poslali su svog poznatog obaveštajca Dušana Popova, koji je bio inspiracija za lik Džejms Bonda, da pronađe zakopani kovčeg. Popov je boravio u lokalnom hotelu, a tokom dana je istraživao teren, dok je noću sa lampom pretraživao oblast. Sa sobom je nosio mape sa oznakama gde se blago nalazi, ali nije uspeo da se snađe, što je dovelo do otkrivanja njegove misije od strane policije. Kada su saznali da se radi o potrazi za zakopanim blagom, u potragu se uključila i republička Udba, ali je potraga na kraju bila bezuspešna.
Priča o zakopanom blagu možda nije samo mit, s obzirom na to da je novac igrao ključnu ulogu u mnogim političkim pokretima tokom turbulentnih vremena na Balkanu u 20. veku. Istoričar Miloš Timotijević istakao je da su velike sile, poput Engleske i Sovjetskog Saveza, finansirale svoje saveznike u ratu, a četnički pokret Draže Mihailovića bio je među najslabije opremljenim vojnim formacijama.
Prema Timotijeviću, Draža je tokom rata dobio oko 400 kilograma zlata, odnosno 55.000 zlatnika, ali je ta suma mala u poređenju sa onim što su dobijali partizani. U turističkoj organizaciji Čačka, koja brine o Ovčarsko-kablarskoj klisuri, ističu da u poslednje vreme nisu primećivali tragače za blagom ili sumnjive planinare, nadajući se da će tako i ostati.
Ova priča o zakopanim blagom ostaje fascinantna tema za istraživanje, a meštani se sa nostalgijom sećaju priča o dragocenostima koje su možda skrivena u njihovim planinama. Dok se misterija nastavlja, Ovčarsko-kablarska klisura ostaje mesto gde se istorija prepliće sa legendama.
