Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu izmenilo je optužnicu protiv Krunoslava Fehira, koji se tereti za podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina kao pripadnik „Branimirove osiječke bojne“. Prvobitna optužba da je pucao u srpskog civila Čedomira Vučkovića 31. avgusta 1991. godine u Osijeku je izbačena nakon uvida u dokumentaciju iz Hrvatske koju je odbrana dostavila.
Fehir je tvrdio da je u to vreme bio prisiljen da se pridruži „BOB-u“, oružanoj formaciji koju je osnovao Branimir Glavaš. On je naveo da je bio samo običan vojnik zadužen za logistiku i zaštitu objekata. Odbacio je sve optužbe, tvrdeći da nije učestvovao u izvršenju zločina i da su njegovi postupci bili nevoljni.
Na suđenju, Fehir je ispričao da je 31. avgusta 1991. godine prolazio pored osnovne škole kada su dovedeni Vučković i Đorđe Petković. Prema njegovim rečima, Vučković je pokušao da pobegne, a on je ispalio nekoliko hitaca u vazduh. Odbio je tvrdnje o mučenju i ubistvu, ističući da je samo pucao u vazduh dok je pokušavao da zaštiti sebe.
Fehir je takođe otkrio da je pre 20 godina u jednom intervjuu u Hrvatskoj govorio o mučenju Vučkovića, ali je sada demantovao te navode, rekavši da intervju nije prošao autorizaciju. Priznao je da su neki članovi „BOB-a“ činili zločine, ali je on pokušavao da se odupre tim radnjama.
U međuvremenu, Bogdan Vučković, sin ubijenog Čedomira Vučkovića, svedočio je na suđenju i dobio status oštećenog. On je opisao kako je saznao za smrt svog oca, koji je kidnapovan i ubijen. Izneo je sumnje o postupcima optuženog, ukazujući na njegovu ulogu u oružanoj formaciji.
Na suđenju je takođe bilo reči o atmosferi straha i nasilja u Osijeku tokom rata. Bogdan Vučković opisao je kako su Srbi bili progonjeni, a njihova imovina oduzimana. Ove tvrdnje su doprinele stvaranju imovinskog zahteva protiv Fehira.
Fehir je naveo da je bio pod pritiskom svog oca, koji je bio blizak prijatelj Branimira Glavaša. Tokom suđenja, istakao je da su odnosi sa ocem bili narušeni, posebno nakon što je svedočio protiv Glavaša 2005. godine. Tada je bio pod zaštitom zbog pretnji koje je dobijao.
Fehir je tvrdio da su mnogi njegovi saborci iz „BOB-a“ činili nedela, ali je on bio protiv toga. Prema njegovim rečima, tokom svog vremena u toj jedinici, svedočio je o oduzimanju imovine Srbima i nasilju nad njima. On je rekao da je primetio da su neki članovi grupe delovali na svoju ruku, što je on smatrao neprihvatljivim.
Sudeći po izjavama svedoka i optuženog, situacija u Osijeku tokom rata bila je izuzetno kompleksna, sa brojnim ljudima koji su bili uključeni u zločine. Fehir je, iako mlad, bio suočen sa moralnim dilemama i pritiscima, što dodatno komplikuje njegovu poziciju tokom suđenja.
U zaključku, suđenje Krunoslavu Fehiru otkriva ne samo ličnu tragediju, već i širi kontekst ratnih zločina u Hrvatskoj tokom 1990-ih godina. Ove tragedije i dalje ostavljaju duboke ožiljke na porodicama žrtava, a pravda za zločine iz prošlosti i dalje se traži. Suđenje se nastavlja, a očekuje se da će dodatni dokazi i svedočenja doprineti razjašnjavanju događaja iz tih turbulentnih vremena.
