Multimedijalni umetnik Vuk Vidor, koji se između ostalog bavi slikarstvom, smatra da veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni autentičnost i dubinu umetničkog izraza. U intervjuu za Tanjug, Vidor je podelio svoja zapažanja o trenutnom stanju umetnosti, kao i svoja lična iskustva. On naglašava da je srpska umetnost bogata talentima, ali da je potrebno više truda kako bi se ti umetnici predstavili svetu.
Vidor je 2019. godine priredio retrospektivnu izložbu pod nazivom „20.000 dana na zemlji“ povodom dve decenije svog umetničkog rada. Na ovoj izložbi, koja je održana u Muzeju grada Beograda, prikazano je više od stotinu radova, uključujući slike, crteže i skulpture. Ova izložba je otvorila ciklus koji je nastavljen sa „Four Play“, izložbom iz 2023. godine, koja je obuhvatila četiri različite lokacije u Beogradu.
Jedan od Vidorovih ključnih stavova je da umetnost treba da bude lična i iskrena. „Moja ideja je da je umetnost kao švedski sto. Uzimaš šta ti je potrebno u datom trenutku“, objašnjava on. Vidor veruje da umetnici moraju prvo da budu u miru sa sobom kako bi mogli da prenesu svoj identitet i istinu na druge. On kritikuje pristup mnogih intelektualaca koji smatraju da umetnost mora biti fokusirana na svet, dok zanemaruju lično iskustvo.
Umetnost, prema Vidoru, je način da se izrazi identitet i lično iskustvo, a umetnik je „konektor“ koji prenosi ideje i emocije. On ističe da slikarstvo nije samo profesija, već način života, i dodaje da veštačka inteligencija ne može da razume suštinu grešaka koje umetnici prave tokom procesa stvaranja. „Svaki potez je kombinacija grešaka koje stvaraju tvoj identitet“, kaže Vidor.
U razgovoru o globalnim trendovima, Vidor je takođe izrazio zabrinutost zbog trenutnog stanja u Parizu, gde smatra da se kultura i umetnost gube pod težinom komercijalizacije i površnosti. On naglašava da je Pariz postao mesto gde se slavi prošlost, dok se istinska umetnost i kultura sve više zanemaruju.
Vidor je kritikovao i francusku državu, koja, prema njegovom mišljenju, ne poštuje svoje umetnike i ne pruža im dovoljno podrške. „Kultura jeste kapital, ali nema kulture bez kapitala“, upozorava on, naglašavajući potrebu za sistemskim promenama koje bi omogućile umetnicima da se razvijaju i predstavljaju na globalnom nivou.
U Srbiji, Vidor smatra da postoji ogroman potencijal za umetnost, ali da sistem koji bi to omogućio ne funkcioniše kako treba. On se protivi tome da su galerije svrstane u istu grupu kao pekare i kafići, ističući potrebu za redefinisanjem umetničke prakse u društvu. „Umetnici su skrajnuti i umetnička praksa se nalazi u sivoj zoni“, kaže Vidor, predlažući da se umetnicima omoguće prazni industrijski prostori da bi ih aktivirali i stvorili nove kulturne centre.
Vidor takođe kritikuje mistifikaciju savremene umetnosti, ističući da publika ne bi trebala da se suočava sa preprekama da bi razumela umetnost. On naglašava da je važno da umetnost bude dostupna svima, bez obzira na nivo obrazovanja ili razumevanja.
Kroz svoje radove, Vidor se bori protiv površnosti u umetnosti i naglašava važnost iskrenosti i ličnog izraza. On veruje da umetnost treba da bude most koji povezuje ljude, a ne sredstvo manipulacije ili komercijalizacije. U tom smislu, Vidorova vizija umetnosti kao načina za povezivanje i razumevanje može biti ključna u svetu koji se sve više polarizuje.
