Boro Drašković, poznati reditelj, danas je na predstavljanju svojih „Sabranih dela“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) istakao duboku refleksiju o životu i umetnosti. Na svoj 91. rođendan, Drašković je govorio o izazovima koje svaki umetnik suočava, naglašavajući da je najvažniji zadatak svakog čoveka da opravda svoj dolazak na svet, bez obzira na profesiju. Njegova izjava, „ako kažete sve što je u vama, to što kažete spasiće vas“, oslikava njegovu veru u snagu izražavanja i umetničke misije.
Drašković je ukazao na to da se u čoveku dešava mnogo toga tokom godina promišljanja i stvaranja. Pomenuta izjava o „prvih sto godina teško, pa onda nekako“ ukazuje na njegov smisao za humor i mudrost stečenu kroz decenije umetničkog rada. Njegova umetnička karijera započela je 1969. godine postavljanjem predstave „Kad su cvetale tikve“ po delu Dragoslava Mihailovića, koju su tadašnje vlasti odmah uklonile. Nakon toga, Drašković se okrenuo pedagoškom radu i filmskoj produkciji, stvarajući filmove koji su mu omogućili da nastavi sa životom i umetničkim stvaralaštvom.
Osnivač i urednik „Sabranih dela“, Zoran Kolundžija, naglasio je da je Drašković postao ključna figura u stvaranju novog pozorišta i novih reditelja u Srbiji, posebno nakon zabrane njegovog rada. „Sabrana dela“ sadrže 12 tomova, uključujući rediteljske beleške, putopise, teorijske radove i dnevnike, što je, kako je Kolundžija primetio, jedinstven obim pisanja jednog reditelja u Srbiji.
Draškovićev doprinos pozorištu i kulturi prepoznali su i drugi umetnici. Dragan Jakovljević, nekadašnji direktor Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, istakao je da je Drašković postao sinonim za pobunu umetnika, čime je značajno uticao na srpsko pozorište. Teatrolog Zoran Maksimović dodao je da je Drašković jedinstveni univerzalni umetnik, čija je bogata rediteljska praksa rezultirala teorijskim i duhovnim dostignućima.
Drašković je poznat po inovativnom pristupu i pedagoškom radu, a svaka njegova knjiga iz oblasti teatrološke i filmološke misli podigla je nivo razumevanja umetnosti. Ana Radivojević Zdravković, glumica, rekla je da su Draškovićeve režije snažno uticale na budućnost pozorišta, dok je Boris Liješević, drugi reditelj, naglasio da su „Sabrana dela“ kulturna baština koja će biti čuvana za buduće generacije.
Kroz svoje delo, Drašković nas podseća na važnost umetnosti kao sredstva za izražavanje i razumevanje života. Njegova sposobnost da kombinuje lična iskustva, teorijska promišljanja i praktičnu primenu umetnosti čini ga jednim od najvažnijih umetnika u savremenoj srpskoj kulturi. Njegov rad ne samo da obogaćuje pozorište, već i inspiriše nove generacije umetnika da se suoče sa sopstvenim izazovima i pronađu svoj glas u svetu umetnosti.
Drašković je svojim životom i radom pokazao da umetnost ima moć da menja, da inspiriše i da bude sredstvo za lično i društveno oslobađanje. Njegova „Sabranih dela“ predstavljaju ne samo zbirku njegovih misli i dela, već i poziv svima da se angažuju i govore o onome što im je važno. U svetu koji često zaboravlja na značaj umetnosti, Drašković ostaje svetionik kreativnosti i hrabrosti, ukazujući na to da umetnost ne samo da odražava stvarnost, već je i oblikuje.
