Viktor Lazić, poznati književnik, predstavio je večeras svoju novu knjigu „Dobre duše Sudana“ u knjižari Delfi SКC-a u Beogradu. Njegova knjiga istražuje bogatu istoriju Sudana, zemlje koja se smatra jednom od najstarijih civilizacija na planeti, sa istorijom dugom sedam hiljada godina. Lazić je naglasio da su Sudanci „večiti optimisti“, uprkos izazovima s kojima se suočavaju.
Na promociji, Lazić je istakao da je pisanje putopisa doživeo kao način da ispravi istorijske i savremene nepravde prema Sudanu. On je ukazao na trenutnu humanitarnu katastrofu koja se odvija u toj zemlji, koja se smatra najvećom posle Drugog svetskog rata. Prema njegovim rečima, oko 20 miliona ljudi je postalo izbeglica, a tri miliona njih čine deca, što je problem o kojem se malo priča u međunarodnim krugovima.
Lazić je pohvalio Sudance kao pravedne ljude, naglašavajući njihovu sposobnost da se nose sa teškim okolnostima. „Pored katastrofe koja im se događa, nikad nisam čuo da se žale“, rekao je Lazić, ističući duboku ljudsku snagu i otpornost naroda koji se suočava sa teškim izazovima.
Tokom promocije, jedan od ključnih sagovornika bio je Ahmed Abdel Moneim Abdel Mouti, počasni konzul Srbije u Sudanu. On je govorio o bliskosti između Srba i Sudanaca, doživljavajući Srbe kao „braću i prijatelje“. Moneim je istakao da je Sudan zemlja koja izaziva emocije, te da se posetioci vraćaju puni tuge jer se rastaju od prijatelja koje su stekli tokom boravka.
Profesor dr Darko Tanasković, koji je autor pogovora knjige, pohvalio je Lazićevo delo kao informativno, duhovito i pitko štivo koje čitaoca edukuje i oplemenjuje. Urednica izdavačke kuće Laguna, Dubravka Dragović Šehović, takođe je istakla da je reč o „snažnom, emotivnom i nesvakidašnjem putopisu“, naglašavajući vrednost Lazićevog pisanja.
Sudan, kao tema, nudi bogatstvo različitih kultura i tradicija, ali se suočava sa brojnim izazovima, uključujući političke nestabilnosti i humanitarne krize. Lazić je kroz svoje pisanje pokušao da skrene pažnju na te probleme, kao i na lepotu i otpornost sudanskog naroda. Njegova knjiga ne samo da istražuje istoriju i kulturu, već i ljudske sudbine koje se nalaze u središtu ovih izazova.
Kroz lična iskustva i susrete sa lokalnim stanovništvom, Lazić je stvorio delo koje ne samo da informiše, već i inspiriše. Njegov stav prema Sudanu i njegovim ljudima, koji se ogleda u rečima „nikad nisam čuo da se žale“, ukazuje na duboku empatiju i razumevanje situacije u kojoj se nalaze.
U svetu gde se često zaboravljaju krize u udaljenim regionima, Lazićeva knjiga može poslužiti kao podsetnik o važnosti solidarnosti i razumevanja među narodima. Njegovo delo pruža priliku da se čitatelj upozna sa realnostima koje Sudanci proživljavaju, ali i sa njihovom izuzetnom snagom i otpornošću.
Lazićev putopis „Dobre duše Sudana“ predstavlja značajan doprinos književnosti i poziva na akciju, podstičući čitatelje da se angažuju u razumevanju i pomaganju onima koji se suočavaju sa teškim životnim okolnostima. Kroz svoje reči, Lazić ne samo da osvetljava put Sudana kroz istoriju, već i poziva na preispitivanje vlastitih vrednosti i uloge u svetu koji nas okružuje.
