Lešnik, kao jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, beleži značajan porast cene na globalnom nivou, koji je od početka godine premašio trećinu. Ova situacija delimično je uzrokovana hladnim aprilom u Turskoj, što je dovelo do uništenja velikog broja cvetova lešnika, što dodatno otežava proizvođačima čokolade. Očekuje se da će cena čokolade, koja se već suočava sa višim troškovima zbog rasta cena kakaa, nastaviti da raste.
Kada je reč o lešnicima u Srbiji, zemlja se sve više pozicionira na evropskoj mapi proizvođača. Prema poslednjim podacima, Srbija zauzima četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od približno 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. To predstavlja dvostruko povećanje u odnosu na pre pet godina, a trend rasta se nastavlja. Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz primenu agrotehničkih mera i navodnjavanje može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika.
Cena lešnika na domaćem tržištu varira, pri čemu veleprodajna cena očišćenog jezgra iznosi između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači plaćaju 500 do 600 dinara za lešnik u ljusci. Na maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu. Proizvođači koji ostvaruju prinos od oko dve tone po hektaru mogu zarađivati i do 10.000 evra, dok u izuzetno povoljnim godinama zarada može biti i veća. Dug vek trajanja zasada, koji može biti i do 50 godina, čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što se ogleda u sve većem broju novih zasada širom zemlje.
Iako Srbija ima potencijal za proizvodnju lešnika, domaća proizvodnja još uvek ne pokriva potrebe tržišta. Zemlja godišnje uveze lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. U 2024. godini, cena uvoznog lešnika bez ljuske iznosila je 7.761 dolara po toni, što je za četvrtinu više nego prethodne godine. S druge strane, izvoz srpskog lešnika beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, a u 2023. godini vrednost izvoza dostigla je oko 5,9 miliona dolara, što predstavlja skok od 252 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Italija, sa razvijenom konditorskom industrijom, predstavlja najvećeg kupca srpskog lešnika.
Stručnjaci ističu da Srbija ima potencijal ne samo da smanji zavisnost od uvoza, već i da poveća izvoz. Uz podršku državnih subvencija i IPARD programa, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda u narednim godinama. Kako globalne, tako i lokalne potrebe za lešnicima rastu, čini se da je ulaganje u uzgoj lešnika dobra prilika za zaradu, posebno s obzirom na potražnju u konditorskoj industriji.
Uzimajući u obzir sve prednosti i mane uzgoja lešnika, potencijalni proizvođači treba da budu svesni izazova koje ova kultura nosi. Prednosti uključuju široku upotrebnu vrednost, veliku potražnju i jednostavnu tehnologiju uzgoja. Lešnik uspeva i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu, a za uzgoj jednog hektara potrebno je otprilike 5.000 evra. Međutim, osnovna mana je što zahteva strpljenje, jer komercijalni prihodi počinju tek nakon 6 do 7 godina.
U zaključku, lešnik predstavlja potencijalno isplativu kulturu za srpske proizvođače, ali zahteva pažljivo planiranje i ulaganje. Sa rastućom potražnjom i stabilnim tržištem, ovaj sektor može postati značajan izvor prihoda za mnoge poljoprivrednike u Srbiji, nudeći priliku za dugoročni uspeh i održivost.
