Laura Fernandez iz redova desnice postala je nova predsednica Kostarike nakon pobede na izborima održanim tokom vikenda. Ova 39-godišnja političarka, koja je prethodno bila ministarka za nacionalno planiranje i ekonomsku politiku, nastaviće populističku politiku svog prethodnika, Rodriga Čavesa. Njena platforma uključuje ambiciozna obećanja o ustavnim reformama, kao i suspenziju građanskih sloboda s ciljem borbe protiv porasta nasilja i kriminala povezanih sa drogom.
Fernandez je izgradila svoju političku karijeru kao savetnica, a kasnije i kao šefica kabineta Rodriga Čavesa. Njena povezanost s trenutnim predsednikom bila je očigledna tokom kampanje, gde je naglašavala podršku njegovim politikama i idejama. Tokom svog mandata, Fernandez će se suočiti s izazovima koje donosi porast kriminala u zemlji, a njen pristup podseća na strategije koje je primenio predsednik El Salvadora, Najib Bukele, poznat po strogim merama protiv kriminala.
Izborom Fernandez, Kostarika će dobiti drugu predsednicu u svojoj istoriji, nakon Laure Činčilje, koja je bila na vlasti od 2010. do 2014. godine. Činčilja je nakon odlaska iz ureda postala aktivna u međunarodnim organizacijama i kritikovala vladavine u Venecueli i Nikaragvi. Njene kritike na račun aktuelne vlade sugerišu da su se mnogi u regionu zabrinuli zbog autoritarnih tendencija koje se javljaju u različitim zemljama Latinske Amerike.
Fernandez je najavila da će uvesti vanredno stanje u područjima sa visokim kriminalom, što bi moglo rezultirati ograničenjem građanskih sloboda. Ova odluka je već izazvala zabrinutost među ljudima koji se plaše da bi takve mere mogle dovesti do kršenja ljudskih prava. Međutim, ona se nada da će ovi potezi pomoći u smanjenju stope kriminala i povratku bezbednosti građanima.
U međuvremenu, američki državni sekretar Marko Rubio čestitao je Fernandez na pobedi, naglašavajući važnost saradnje Sjedinjenih Američkih Država sa njenom administracijom. Rubio je izrazio uverenje da će pod njenim vođstvom Kostarika nastaviti da unapređuje zajedničke prioritete, uključujući borbu protiv narkotrafikinga i ilegalne imigracije, kao i jačanje ekonomskih veza između dve zemlje.
Analitičari beleže da se u Latinskoj Americi dešava preokret političkih snaga. Do 2023. godine, region je bio obeležen „roze plimom“ levih vlada, ali poslednjih godina desne političke opcije dobijaju sve veću podršku. Ovaj trend se može povezati sa rastućom zabrinutošću građana zbog kriminala, ekonomske stagnacije i razočaranja sa aktuelnim vlastima. Izbori u Argentini, Ekvadoru, Boliviji, Panami i Čileu doveli su do sličnih promena, što ukazuje na to da građani traže alternativna rešenja za probleme s kojima se suočavaju.
Kostarika, poznata po svojoj stabilnosti i demokratiji, suočava se s izazovima koje će Fernandez morati da adresira tokom svog mandata. Njena sposobnost da balansira između bezbednosti i očuvanja građanskih prava biće ključna za njen uspeh. Način na koji će se nositi s ovim pitanjima može imati značajan uticaj na budućnost zemlje i njen ugled u međunarodnoj zajednici.
U ovom kontekstu, Fernandezova politika može biti ogledalo šireg trenda u Latinskoj Americi, gde se desne opcije sve više afirmišu. Kako se situacija razvija, lokalni i međunarodni posmatrači pažljivo će pratiti njene korake, nadajući se da će njena administracija pronaći put ka održivoj stabilnosti i napretku za sve građane Kostarike.
