Na predlog Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, sud je odredio pritvor do 30 dana za D.J. (48) i M.J. (47), koji su osumnjičeni da su na osnovu neistinitih poreskih prijava podneli zahtev Poreskoj upravi i neosnovano dobili povraćaj prethodnog poreza na dodatnu vrednost u iznosu od 8,5 miliona dinara. Ova informacija je potvrđena iz saopštenja tužilaštva, gde se navodi da je D.J. na saslušanju odlučio da ćuti, dok je M.J. negirala izvršenje krivičnog dela.
Pritvor je određen kako bi se sprečilo eventualno uticaj na svedoke i saučesnike, što je standardna procedura u slučajevima ovakve prirode. Okrivljenima se stavlja na teret da su izvršili krivično delo poreska prevara u vezi sa porezom na dodatnu vrednost u saizvršilaštvu, što je ozbiljno krivično delo u skladu sa Zakonom o porezu na dodatnu vrednost.
Prema dostupnim informacijama, D.J. je bio osnivač i odgovorno lice privrednog društva, dok je M.J. delovao kao osoba koja je faktički upravljala tim društvom. Sumnja se da su obojica od 1. marta do 10. decembra 2024. godine podneli devet poreskih prijava, u kojima su uneli neistinite podatke. Na osnovu tih podataka, uspešno su ostvarili povraćaj poreza na dodatnu vrednost u iznosu od 8.437.267,00 dinara. Ova prevara je, kako se navodi, uključivala i pomoć šest drugih lica, što dodatno komplikuje situaciju.
Kazne za krivično delo poreska prevara u vezi sa porezom na dodatnu vrednost mogu biti veoma rigorozne. Prema Zakonu, zaprećena kazna za ovo krivično delo može se kretati od dve do osam godina zatvora, uz mogućnost izricanja novčane kazne. Ovakve mere imaju za cilj da obeshrabre slične radnje i da zaštite državu od gubitka prihoda koji bi mogli nastati usled poreskih prevara.
Ova situacija naglašava ozbiljnost i kompleksnost problema poreskih prevara u Srbiji. U poslednje vreme, država je pojačala napore u borbi protiv ovakvih dela, s obzirom na to da su poreske prevare značajan izvor gubitka budžetskih sredstava. Poreska uprava i druge relevantne institucije rade na unapređenju sistema kontrole i verifikacije poreskih prijava kako bi se smanjile mogućnosti za zloupotrebe.
Uprkos naporima države, poreske prevare ostaju jedan od najizazovnijih aspekata u fiskalnoj politici zemlje. Poreski obveznici često se suočavaju s različitim oblikama prevara, a to može uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost i poverenje građana u institucije. Ova situacija sa D.J. i M.J. može poslužiti kao podstrek za dalju analizu i reformu poreskog sistema, kako bi se obezbedila transparentnost i pravičnost u oporezivanju.
U narednim danima, očekuje se da će se proces protiv osumnjičenih nastaviti, a javnost će biti obaveštena o svim novim razvojem situacije. Tužilaštvo je najavilo da će nastaviti s istragom i da će preduzeti sve potrebne mere kako bi se osigurala pravda u ovom slučaju. U međuvremenu, građani se pozivaju da budu oprezni i svesni potencijalnih prevara, bilo kroz direktne ili indirektne metode, i da prijave sumnjive aktivnosti nadležnim organima.
Ova situacija takođe otvara prostor za diskusiju o ulozi poslovnog sektora u očuvanju pravnog okvira i etičkog ponašanja. Upravitelji i vlasnici firmi moraju biti svesni svojih odgovornosti i potencijalnih posledica kršenja zakona. Zaštita integriteta poslovanja i poštovanje poreskih obaveza su od suštinske važnosti za ekonomski razvoj i stabilnost društva.
