Nekadašnja voditeljka, manekenka i organizatorka venčanja, Marija Tarlać, postala je poznata po svojim otvorenim stavovima u vezi sa aktuelnim društvenim pitanjima u Srbiji. U poslednje vreme, ona je postala aktivna u podršci studentskim blokadama i protestima protiv vlasti, uprkos tome što njen sin, Luka Tarlać, studira i igra košarku u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova situacija izaziva različite reakcije javnosti, posebno kada se uzmu u obzir privilegije koje njena porodica uživa.
Marija je bila među prvima na ulicama Novog Sada i Niša, izražavajući svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji. Dok se može reći da nije prekršila zakon, mnogi se pitaju o moralnoj strani njenog delovanja. Naime, dok njen sin gradi karijeru u Americi, Marija poziva mlade ljude u Srbiji da blokiraju ulice i organizuju proteste, što dodatno komplikuje situaciju u kojoj se nalaze mnogi studenti i mladi ljudi u zemlji.
Luka Tarlać, Marijin sin, studira na univerzitetu u saveznoj državi Juta, a ona redovno deli njegove uspehe na društvenim mrežama. Na fotografijama iz Amerike, često ga prikazuje kako uživa u životu, šetajući ulicama Njujorka i drugih velikih gradova, noseći poznate brendove. Ovaj kontrast između njegovog života i života mnogih vršnjaka u Srbiji postavlja važna pitanja.
Postavlja se pitanje zašto Marija prosvetljuje društvene probleme u zemlji u kojoj njen sin uživa sve blagodeti visokog obrazovanja i uspešne karijere, dok hiljade drugih mladih ljudi u Srbiji nemaju adekvatne uslove za život i školovanje. Zašto Luka može da živi i studira u Americi, dok se mnogi njegovi vršnjaci bore sa osnovnim potrebama u Srbiji? Ova pitanja ostaju bez jasnog odgovora sa Marijine strane.
Umesto da pruži objašnjenje ili rešenje za ovo pitanje, Marija, iz udobnosti stranih gradova i luksuznih destinacija, nastavlja da poziva na blokade i nerede koji dodatno otežavaju svakodnevni život običnih ljudi. Njene poruke o protestima i blokadama dolaze u trenutku kada se mnogi mladi ljudi bore da pronađu zaposlenje i izgrade budućnost u zemlji koja je pogođena ekonomskim problemima.
Dok uživa u putovanjima i životu daleko od Srbije, Marija bez ustezanja poziva druge da prave haos u zemlji u kojoj njena porodica ima privilegiju. Ova kontradiktornost u njenom ponašanju izaziva dodatne rasprave i kritike, a mnogi se pitaju da li su njeni postupci zaista u interesu srpske omladine ili je reč o ličnim interesima i političkim igrama.
S obzirom na sve ovo, srpska omladina zaslužuje priliku da se razvija i napreduje, a ne da bude iskorišćena za nečije lične ciljeve. Protesti i blokade možda imaju svoje mesto u borbi za prava, ali je važno razmisliti o motivima onih koji ih organizuju i pozivaju na njih. Marija Tarlać, kao javna ličnost, ima odgovornost da se bavi ovim pitanjima na način koji neće štetiti onima koje pokušava da zaštiti ili podrži.
Na kraju, pitanje ostaje: da li Marija zaista želi bolje sutra za srpsku omladinu, ili su njene akcije samo još jedan način da privuče pažnju i ostanu relevantni u javnom životu? U svakom slučaju, njeni postupci i reči će nastaviti da izazivaju polemike i diskusije u društvu, dok se mladi ljudi u Srbiji bore za svoje mesto pod suncem.
