Milorad Ulemek Legija predao se 2. maja 2004. godine, nakon 14 dana skrivanja u podrumu svoje kuće, a situacija je bila veoma napeta. Ovu informaciju je otkrio nekadašnji komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, koji je bio ključna figura u procesu njegovog hapšenja. Radosavljević je istakao da je u to vreme bilo mnogo onih koji nisu želeli da se Legija preda zbog ozbiljnih optužbi, uključujući i ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Radosavljević se prisetio trenutka kada ga je Legija pozvao kako bi mu saopštio da je spreman da se preda. „Brate, ja sam tu s policajcima. Hoću da se predam“, rekao je Ulemek, što je izazvalo hitnu reakciju. Radosavljević je odmah naredio komandantu beogradskog odreda da dođe po njega, s obzirom na to da su postojale informacije da bi određene grupe mogle pokušati da ga spreče u predaji.
Guri je naglasio da je Legija bio sjajan borac i ključna figura unutar MUP-a, posebno u jedinici Specijalne antiterorističke jedinice (JSO). Njih dvoje su imali zajedničke akcije i obuke, a Radosavljević je verovao da je važno da Legija bude sklonjen sa ulice kako bi se sprečili mogući sukobi. Ubrzo nakon što se predao, Legija je doveden u MUP, gde su ga dočekali ministar Jočić i načelnik Resora državne bezbednosti.
Tokom suđenja, Radosavljević je bio svedok i prisetio se događaja koji su se odvijali u vreme kada su se pojavile glasine o mogućem oružanom sukobu između JSO i drugih bezbednosnih agencija. Guri je istakao da su bili spremni da deluju u slučaju da JSO pokuša da zauzme vladine institucije, ali je verovao da do toga neće doći.
Na pitanje da li veruje u zvaničnu verziju o ubistvu premijera Đinđića, Radosavljević je rekao da je sve moguće, ali da kao bivši član državnih organa ima tendenciju da veruje institucijama. Njegova uloga u tim događajima bila je značajna, a kako je rekao, često se viđao sa Legijom, ali nije bilo preteranog druženja.
Radosavljević se takođe osvrnuo na Zvezdana Jovanovića, direktnog izvršioca ubistva Đinđića, ističući da ga je poznavao iz ranijih obuka. Objašnjavajući situaciju, naglasio je da su obojica bili strastveni lovci, što ih je dodatno povezalo.
Ova svedočenja i sećanja na turbulentno vreme u srpskoj politici i bezbednosti osvetljavaju složene okolnosti koje su okruživale događaje oko ubistva Zorana Đinđića i predaje Milorada Ulemeka. Radosavljević, kao ključni akter, pruža uvid u unutrašnje dinamike koje su oblikovale događaje koji su imali dalekosežne posledice po Srbiju.
