Astronom Branko Simonović je danas istakao da gubitak svrhe letnjeg i zimskog računanja vremena dolazi kao posledica promena u načinu života i radnom vremenu. On je naglasio da je osnovna svrha ove prakse bila ušteda energije, ali da se u savremenim uslovima to pitanje postavlja opravdano.
Simonović je objasnio da je letnje i zimsko računanje vremena prvobitno uvedeno kako bi se iskoristio što veći deo obdanice u skladu sa radnim vremenom. U svetu industrijalizacije, gde su ljudi radili u uobičajenim radnim satima, ovakva praksa je imala smisla. Međutim, sa promenom životnih navika, pitanje je koliko to danas ispunjava svoju svrhu. „Potrošnja energije je sada znatno veća“, rekao je Simonović, ističući da su savremene navike doprinele tome da se ljudi ne povlače u krevet u ranim satima, već da život traje do kasno u noć.
On je dodao da se može primetiti i kontraefekat, jer se tokom tamnog dela dana više koriste električni uređaji. „Ova dogovorna intervencija podrazumeva pomeranje časovnika, što postavlja pitanje: da li se time zaista štedi energija?“, upitao je Simonović.
U Srbiji je praksa letnjeg i zimskog računanja vremena uvedena 1983. godine, a do tada su postojali pokušaji da se uveče pomeranjem za pola časa. Simonović je ukazao na to da su se, pored promena u navikama, i radna vremena značajno promenila, pa se postavlja pitanje kako pronaći rešenje koje bi zadovoljilo sve.
On je naglasio da se radno vreme kreće od ranih jutarnjih do kasnih večernjih časova, što dodatno komplikuje situaciju. „Jedno novo radno vreme od devet do pet postalo je veoma prisutno, ali postoje i poslovi koji počinju od 11 sati. Kako pronaći rešenje koje bi bilo podjednako dobro svima?“, upitao je.
Simonović je istakao da su kritični meseci novembar, decembar, januar i februar, kada se čini da je noć stalno prisutna. On smatra da ni letnje ni zimsko računanje vremena nije dobra opcija, te je predložio „treće rešenje“, koje bi bilo kompromis između ova dva.
Prema njegovim rečima, to rešenje bi podrazumevalo ostanak u osnovnoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, koja se često pogrešno naziva prirodnom i astronomska. „Sve u vezi sa vremenom je dogovorna stvar i nema veze sa prirodom“, naglasio je Simonović. Tako bi se, prema njegovom predlogu, radno vreme pomerilo za jedan čas, a časovnici ne bi bili menjani.
„Ovo bi značilo da ne diramo časovnike nego da pomeramo radno vreme za jedan čas, čime bismo iskoristili svetli deo dana kao tokom leta“, objasnio je. Međutim, on je naglasio da je teško organizovati ovakvo rešenje zbog različitih radnih vremena.
Simonović je takođe podsetio na to da je Evropski parlament pokrenuo debatu o ukidanju letnjeg i zimskog računanja vremena, ali je ta tema 2020. godine stavljena po stranu zbog pandemije. On je ukazao na to da trenutni model može imati negativan uticaj na zdravlje i poremećaj bioritma prilikom prelaska iz jednog u drugo računanje vremena.
Zaključujući, Simonović je naglasio da je važno razmotriti sve aspekte pre nego što se donesu konačne odluke o ovom pitanju, jer su navike, potrebe i ritmovi života u stalnoj promeni. Ova tema zahteva širu diskusiju kako bi se pronašlo rešenje koje će odgovarati savremenom načinu života.
