Muzičar Goran Bregović našao se na listi nepoželjnih osoba u Letoniji, što je rezultiralo otkazivanjem njegovih planiranih koncerata za leto 2024. godine. Letonski ministar unutrašnjih poslova je izjavio da je Bregoviću zabranjen ulazak u zemlju zbog njegove podrške agresiji na Ukrajinu i nastupa na događajima organizovanim na okupiranim teritorijama. Ova odluka dolazi kao odgovor na Bregovićeve izjave i nastupe koji su, prema mišljenju letonskih vlasti, u suprotnosti sa stavovima te zemlje, koja snažno podržava Ukrajinu.
Služba državne bezbednosti Letonije je naglasila da umetnici koji javno podržavaju rusku agresiju ne mogu doprineti nacionalnoj bezbednosti i da njihovi nastupi mogu izazvati etničke tenzije u društvu. U saopštenju se takođe ističe da su organizatori kulturnih događaja obavezni da pažljivo biraju izvođače, posebno one koji su ranije nastupali na okupiranim teritorijama ili su javno podržavali rusku invaziju.
Bregović je 2014. godine više puta nastupao na Krimu, a prema informacijama iz Letonije, tada je javno izražavao podršku Rusiji. Njegova izjava nakon koncerta u Sevastopolju 2015. godine, u kojoj je govorio o „veličini koja dolazi sa Istoka i iz Rusije“, takođe je navedena kao otežavajuća okolnost. U ovoj izjavi, Bregović je izrazio nadu da će se situacija smiriti i da će se pronaći „neki lek protiv toga“.
Na listi nepoželjnih osoba pored Bregovića našla se i rusko-litvanska pevačica Kristina Orbakajte, koja je takođe nastupala na Krimu nakon njegove aneksije. Ona je imala planirane koncerte u Letoniji, ali su i oni otkazani zbog sličnih razloga.
Ova situacija nije prvi put da Bregović trpi posledice zbog svojih stavova. Godine 2023. bio je sprečen da održi koncert u Moldaviji, iako je već stigao u Kišinjev. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je tada zatražilo objašnjenje od moldavskih vlasti, ali odgovor nije stigao. Slične situacije su se dešavale ranije, uključujući njegov odbijen nastup na muzičkom festivalu u Poljskoj 2015. godine.
U nedavnom intervjuu, Bregović je govorio o svom stavu prema Ukrajini i Rusiji, podsećajući na tragična iskustva iz ratova u bivšoj Jugoslaviji. Izrazio je zabrinutost zbog sudbina porodica u Ukrajini, naglašavajući da su one možda pogođene slično kao i porodice u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina.
Osim Bregovića, drugi umetnici iz regiona su takođe „kanselovani“ zbog svojih stavova o rusko-ukrajinskom sukobu. Glumac Miloš Biković je izbačen iz treće sezone popularne serije „White Lotus“ nakon kampanje pokrenute od strane Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine, koja je optužila za podršku ruskoj agresiji. Tada je izrazio razočaranje tom odlukom.
Režiser Emir Kusturica je takođe doživeo zabranu ulaska u Ukrajinu 2017. godine, nakon što je posetio Krim. Ove situacije ukazuju na rastući pritisak na umetnike u regionu da se izjasne o svojim stavovima prema ratu u Ukrajini, što može imati ozbiljne posledice po njihove karijere.
Bregovićev slučaj, kao i slučajevi drugih umetnika, ističe složenost i osetljivost političke situacije u regionu, kao i uticaj koji stavovi umetnika mogu imati na njihove profesionalne puteve. Umetnost i politika često se prepliću, a odluke vlasti da „kanseluju“ umetnike zbog njihovih stavova postavljaju važna pitanja o slobodi izražavanja i odgovornosti umetnika u vremenima krize.
