Magarac je često nepravedno zapostavljen u srpskom stočarstvu, iako je njegova uloga veoma značajna. Ova životinja je poznata po svojoj skromnosti i korisnosti, a proizvodi koje daje, kao što su magareće mleko, sapuni i sir, spadaju među najskuplje na svetu. Razlozi za visoku cenu ovih delikatesa nisu samo marketinške prirode, već su zasnovani na ekonomskim faktorima, uključujući malu proizvodnju i rastuću potražnju.
U Srbiji se nalazi samo nešto više od 1.000 magaraca, od ukupno 50 miliona odomaćenih pasmina širom sveta. Na našim prostorima opstaje autohtona rasa balkanskog magarca, koja se posebno izdvaja po svojim proizvodima. U Zasavici, rezervatu prirode, uzgaja se oko 300 muznih magarica, koje daju retko i lekovito magareće mleko. Od ovog mleka pravi se najskuplji sir na svetu, poznat kao „pule“, što u prevodu znači magareće mladunče.
Kilogram ovog sira dostiže cenu od 1.200 evra, a zbog male proizvodnje mleka, sve što se napravi u Zasavici unapred je rasprodato. Naime, jedna magarica godišnje daje samo 15-20 litara mleka, a za proizvodnju jednog kilograma sira potrebno je čak 25 litara magarećeg mleka. Ovo stvara ekonomiju „belog zlata“, gde litar mleka košta oko 50 evra, a dnevna proizvodnja po magarici iznosi oko 0,3 litra.
Dug biološki ciklus i specifične prehrambene potrebe magaraca dodatno doprinose visokoj ceni proizvoda. Graviditet kod magarica traje između 330 i 370 dana, obično se rađa samo jedno mladunče. Potražnja za magarećim mlekom raste tokom zime, kada se javljaju respiratorne infekcije, što dovodi do lista čekanja za kupovinu.
Magarica je pašna životinja koja, uz dobru negu, proizvodi mleko koje ima organske karakteristike. Zbog visokog sadržaja vitamina C, mleko se ne kuva, već se šok-zamrzava kako bi se sačuvala nutritivna svojstva. Sastav magarećeg mleka uključuje više albumina i globulina, a manje kazeina, što ga čini posebnim i korisnim za zdravlje.
Tradicionalno, magareće mleko se koristi kod respiratornih tegoba, a proizvođači ističu da pomaže u jačanju imuniteta. Međutim, važno je napomenuti da se pre nego što se primene zdravstvene tvrdnje, obavezno treba konsultovati sa lekarom. Mleko se često koristi kao dodatak terapiji, a ne kao njen zamena.
Pored mleka, od magarica se prave i različiti kozmetički proizvodi, kao što su kreme, sapuni i losioni. Ovi proizvodi se često prodaju po višim cenama zbog dodate vrednosti i lakšeg izvoza. U Srbiji se procenjuje da ima između 850 i 1.000 grla magaraca, sa većim farmama smeštenim u Zasavici, Staroj planini i Pomoravlju.
Subvencije za uzgajivače magaraca iznose oko 10.000 dinara po grlu, što dodatno podstiče razvoj ovog sektora. Takođe, farme se otvaraju za posetioce, nudeći edukaciju, degustacije i prodaju na licu mesta, čime se stvara dodatni prihod i novi kanal direktne prodaje.
Uprkos predrasudama o magarcima, ovi simpatični i mudri stvorovi donose značajne koristi i doprinose razvoju stočarstva u Srbiji. Sa rastom potražnje za njihovim proizvodima, očekuje se da će magarci postati sve važniji deo srpske agrarne ekonomije. Ulaganje u stočarstvo magaraca može se pokazati kao isplativa investicija, kako za uzgajivače, tako i za potrošače koji traže kvalitetne i zdrave proizvode.
