Direktor za energiju i klimu u Evropskom udruženju za rudarske industrije, metale i minerale „Euromines“ Florijan Anderhuber istakao je značaj litijuma kao strateški najvažnijeg materijala u energetskoj tranziciji. On je naglasio da projekat „Jadar“ u Srbiji ima potencijal da drastično smanji zavisnost Evrope od litijuma, dok istovremeno stvara dodatnu vrednost za lokalnu zajednicu kroz primenu najboljih dostupnih tehnologija za rudarenje i preradu.
„Litijum je verovatno najvažniji materijal u energetskoj tranziciji. Iako postoje rezerve na evropskom kontinentu, još uvek nije otvoren nijedan rudnik niti rafinerija“, rekao je Anderhuber za Demostat. On je dodao da evropska zavisnost od ključnih sirovina zahteva da se više oslanjamo na sopstvene resurse, i to na pravi način od samog starta.
Prema njegovim rečima, za uspeh ovakvih projekata potrebna su dva ključna elementa: razumevanje resursa koje imamo u zemlji i partnerstvo sa prijateljskim državama. Projekat „Jadar“ može značajno smanjiti evropsku zavisnost od litijuma, a istovremeno doprineti lokalnoj ekonomiji i radnim mestima, naglašavajući važnost korišćenja vrhunskih tehnologija za rudarenje.
Anderhuber je ukazao na to da je projekat „Jadar“ započeo kao eksploatacija bora, ali je litijum postao ključan kako je elektrifikacija transporta postajala sve važnija. „Ovo je izazov, ali i prilika: prerada jadarita zahteva inovativne tehnologije, što pruža prednost Srbiji i projektu ‘Jadar’ u budućnosti“, dodao je.
On je podsetio da izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pokazuje da održivo poslovanje rudnika vodi ka pouzdanijoj proizvodnji i većoj dodatoj vrednosti. Mnoge evropske zemlje, poput Švedske i Finske, već pokazuju kako rudarstvo može biti održivo i odgovorno. „Rudarstvo je mnogo više od pukog kopanja. To je ekosistem koji stvara radna mesta, štiti biodiverzitet i privlači investicije, ali samo ako se pridržavamo najviših standarda“, istakao je Anderhuber.
On je naglasio da je bitno da evropska industrija obezbedi potrebne metale i minerale, te da bi sirovine iz zemalja van EU trebalo da se dobijaju pod strogim uslovima zaštite životne sredine. „Normalno je brinuti o uticaju bilo kog industrijskog projekta, ne samo rudarskog, već i infrastrukturnih projekata“, rekao je on.
Anderhuber je istakao da je važno da se sve aktivnosti sprovode uz rigorozne procedure dobijanja dozvola i procene uticaja na životnu sredinu. On je takođe ukazao na to da se često prilikom razmatranja rudarskih projekata zaboravlja na regulative koje postoje u Evropi, što može dovesti do predrasuda o modernom rudarenju.
„U interesu je i EU i potrošača da se rudarenje sprovodi uz stroge obaveze zaštite životne sredine. Transparentnost je ključna“, naglasio je. Kompanije koje planiraju otvaranje rudnika, kao što je to slučaj s projektom „Jadar“, često objavljuju studije o proceni uticaja na životnu sredinu kako bi pokazale kako će minimalizovati negativne posledice.
Anderhuber je dodao da je pravni okvir u EU vrlo strog u vezi sa zaštitom životne sredine, uključujući praćenje kvaliteta vode, zemljišta i biodiverziteta. „Zakon o kritičnim sirovinama zahteva stroge mere zaštite, čak i za projekte izvan EU, čime se obezbeđuje da rudnici izvan EU imaju isti nivo zaštite kao oni unutar EU“, zaključio je.
Projekat „Jadar“ se tako prikazuje kao primer kako može da se razvija održivo rudarenje, koje ne samo da zadovoljava potrebe industrije, već i doprinosi očuvanju životne sredine i lokalnim zajednicama.
