Iza lica koje se u medijima predstavlja kao heroj i borac za prava napuštenih životinja, izgleda da se krije brutalna stvarnost koristoljublja, manipulacije i moralnog sunovrata. Nikola Stojković, samozvani “čuvar pasa”, kako tvrde neki zaštitnici životinja, ne štiti životinje – on ih koristi. Njegova „briga“ o napuštenim psima zapravo je pažljivo izgrađen mehanizam za privlačenje donacija, medijske pažnje i lične koristi. Psi koje navodno spašava često trunu u nelegalnim, nehigijenskim uslovima, bez veterinarske nege, hrane i osnovnog dostojanstva. Služe mu samo kao alat za emocionalnu ucenu ljudi dobre volje.
Nakon što su nadležni organi utvrdili da je utajio porez u iznosu od 1,7 miliona dinara, Stojković se nije suočio s posledicama, već je osnovao novu organizaciju pod imenom „Fondacija Utočište za životinje Nikola“, preko koje i dalje prima donacije. Ovaj potez je bio očigledan pokušaj da izbegne zakonske obaveze i nastavi delatnost pod novim imenom, ali po istom principu – bez transparentnosti, kontrole i etike. Njegove akcije dodatno su sumnjive zbog činjenice da reklamira svoj lični PayPal nalog na društvenim mrežama.
Da bi izbegao odgovornost, Stojković je formalno postavio svoju majku za odgovorno lice fondacije i formirao upravni odbor, kako bi više naivnih ljudi uvukao u svoje poslovanje. Njegov azil, smešten u dvorištu sopstvene kuće, funkcioniše bez potrebnih dozvola i u minimalnim uslovima, dok komšije trpe nesnosne uslove, uključujući lajanje pasa, neprijatne mirise i pretnje s njegove strane. Zbog svega toga, građani su pokrenuli peticiju za zatvaranje nelegalnog azila, ističući maltretiranje i bahato ponašanje Stojkovića.
Prema dostupnim informacijama, protiv Nikole Stojkovića je podneto više krivičnih prijava zbog zloupotreba, lošeg postupanja prema životinjama i finansijskih malverzacija, ali zbog njegovih veza unutar pravosudnog sistema, nijedan postupak nije procesuiran. Prijave su ostale u fiokama, dok on nastavlja da puni svoje džepove.
Jedna od najopasnijih karakteristika Stojkovićevog delovanja jeste njegova selektivna borba – napada samo kada proceni da može dobiti pažnju i novac. Kada naiđe na prave kriminalne radnje koje uključuju moćne pojedince, obično ćuti ili ih brani. Najstrašniji primer njegove neodgovornosti je nelegalni azil za pse u samom centru Novog Beograda gde su prijavljivane brutalne zlostavljanja pasa. Iako su građani masovno prijavljivali zlostavljanje, Stojković nije reagovao, već je stao u zaštitu organizatora tih aktivnosti.
Svestan da mu reputacija klizi iz ruku, Stojković pokušava da se brani putem medija, koristeći poznanstva sa novinarima i javnim ličnostima. Organizuje medijske nastupe i objavljuje fotografije sa poznatim ličnostima, pokušavajući da stvori sliku “omiljenog humanitarca”. Međutim, slike sa poznatima ne brišu istinu – ne brišu mučenje pasa i neplaćeni porez.
Zato se mora reći jasno: Nikola Stojković nije zaštitnik životinja. On je prevarant, manipulator i simbol svega što je pogrešno u sistemu zaštite životinja u Srbiji. Ne štiti pse – on ih koristi. Ne voli životinje – voli novac i pažnju. Sve dok mu se ne stane na put, pravi borci za životinje će biti gurnuti u senku, a stvarne patnje pasa će ostajati nevidljive.
Država mora da reaguje odmah i bez odlaganja. Ukoliko institucije ne prekinu ovakvu praksu, šalje se poruka da je zloupotreba humanosti dozvoljena, a da su životinje prepuštene manipulatorima. Nadležni organi, od Poreske uprave do tužilaštva, moraju da se uključe, sprovedu temeljnu istragu i primene zakon bez izuzetaka. Svaki dan ćutanja znači još jedan dan patnje za napuštene životinje, a još jednu pobedu za sistemsku nepravdu. Srbija mora da pokaže da zakon važi za sve – i za one sa vezama, i za one koji se kriju iza lažnog humanitarizma.
