Belorusija je nedavno najavila da su potrebne „neplanirane popravke“ na kraku naftovoda „Prijateljstvo“, koji transportuje naftu iz Rusije kroz Belorusiju do više zemalja Evropske unije. Ove popravke će trajati tri dana, što može izazvati kratkoročne prekide u snabdevanju, kako je saopštio ruski energetski gigant „Transnjeft“. Naftovod „Prijateljstvo“ povezuje naftna polja u centralnoj Rusiji sa potrošačima u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i Nemačkoj.
Ova vest dolazi u vreme kada se evropske zemlje suočavaju sa sve većim izazovima u snabdevanju energijom. Odluka Belorusije o prekidu rada naftovoda dolazi nakon upozorenja beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, koji je govorio o mogućem prekidu dotoka gasa u centralnu i zapadnu Evropu. Lukašenko je naglasio da bi, ukoliko lideri EU nastave da razmatraju sankcije, mogao da „preseče“ snabdevanje energijom kroz gasovod Jamal-Evropa, koji isporučuje gas iz Sibira u Nemačku i druge zemlje EU.
Ova situacija dodatno komplikuje već tešku energetsku krizu u Evropi, koja se suočava sa rastućim cenama energije i potražnje tokom zime. Mnoge države EU su zabrinute zbog moguće destabilizacije snabdevanja energijom, s obzirom na to da je zavisnost od ruskih energetskih resursa postala ključni faktor u izradi politika i strategija koje se tiču energetske sigurnosti.
U međuvremenu, Srbija je izjavila da ne strahuje od restrikcija struje, zahvaljujući sopstvenim resursima za proizvodnju električne energije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je izjavio da bi bez tih resursa zemlja bila u teškoj situaciji, ali je naglasio da Srbija ima kapacitete da se nosi sa trenutnim izazovima.
Osim toga, Srbija planira da promeni uslove za detašman radnika koji žele da idu na posao u Nemačku. Ove promene će se odnositi na regulative koje se tiču zapošljavanja i migracija, a cilj je da se olakša proces rada za srpske državljane koji žele da rade u inostranstvu. Ove promene mogu imati značajan uticaj na ekonomiju Srbije, koja se oslanja na radnu snagu koja odlazi u inostranstvo.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje da li Srbija može biti pogođena globalnom gasnom krizom. Vučić je rekao da je važno da se razume stanje u zemlji i da se preduzmu potrebne mere za zaštitu nacionalnih interesa. On je naglasio da Srbija treba da bude proaktivna u pristupu energetskim izazovima i da mora da diversifikuje svoje izvore snabdevanja energijom kako bi smanjila zavisnost od jednog dobavljača.
U međuvremenu, situacija u Belorusiji i mogućnost prekida snabdevanja energijom dodatno komplikuju situaciju na evropskom tržištu. Evropske zemlje se suočavaju sa izazovima u povećanju zaliha gasa i nafte, dok istovremeno nastoje da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Ove mere su deo šire strategije EU za borbu protiv klimatskih promena, ali se suočavaju sa brojnim preprekama, uključujući geopolitičke tenzije i nedostatak alternativnih izvora energenata.
Kako se situacija razvija, evropske države će morati pažljivo da prate događaje u Belorusiji i reagovati na moguće promene u snabdevanju energijom. U tom kontekstu, saradnja među članicama EU i zajednički pristup ka energetskim pitanjima će biti ključni za obezbeđivanje stabilnosti i sigurnosti snabdevanja energijom u regionu.
