Mađarska neće podržati nikakve sankcije za rusku naftu i gas, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, ponovivši stav mađarske vlade po tom pitanju. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Evropi razmatraju različite mere protiv Rusije zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini. Sijarto je naglasio da Mađarska zavisi od ruskih energetskih isporuka, što čini svaku diskusiju o sankcijama posebno delikatnom.
Isporuke ruskog gasa u Mađarsku, prema Sijartu, stižu bez ikakvih smetnji. On je to istakao na brifingu za novinare u video obraćanju na svom Fejsbuk nalogu, nakon razgovora koje je imao sa turskim kolegom u Ankari. Ovaj izveštaj je prenela agencija Rojters, naglašavajući da se Mađarska ne planira pridružiti eventualnim sankcijama koje bi mogle dodatno otežati energetske odnose sa Rusijom.
Ministar Sijarto je takođe ukazao na to da je Mađarska već ranije izrazila zabrinutost zbog mogućih posledica koje bi sankcije mogle imati na njenu ekonomiju. On je dodao da bi usvajanje sankcija moglo dovesti do porasta cena energenata, što bi negativno uticalo na domaće tržište i standard građana. Ovo je u skladu sa stavovima koje su iznosili i drugi mađarski zvaničnici, koji su naglašavali potrebu za očuvanjem stabilnosti snabdevanja energijom.
U međuvremenu, ministar finansija Francuske, Bruno Le Mer, je izjavio da je u toku izrada propisa o embargu na uvoz ruske nafte na nivou Evropske unije. Prema njegovim rečima, ovaj potez inicirao je francuski predsednik Emanuel Makron, koji smatra da je potreban odlučan odgovor Evropske unije na rusku agresiju. Le Mer je dodao da je važno dati jasnu poruku Rusiji i da se EU mora usredsrediti na smanjenje zavisnosti od ruske nafte i gasa.
Francuski ministar je istakao da će se predlozi o embargu razmatrati na narednim sastancima EU, a očekuje se da će se članice Unije konsultovati o mogućim reperkusijama koje bi ovakva odluka mogla imati. Iako je Francuska predvodnik ove inicijative, neki članice EU, poput Mađarske, imaju drugačije stavove i izražavaju zabrinutost oko mogućih posledica po svoje ekonomije.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose unutar EU, gde se članice različito postavljaju prema pitanju sankcija protiv Rusije. Dok neke zemlje, poput Poljske i baltičkih država, snažno podržavaju oštrije mere, druge, kao što je Mađarska, traže da se uzmu u obzir nacionalni interesi i potrebe za energijom.
U svetlu ovih događaja, sve je jasnije da će energetska politika EU biti ključni faktor u oblikovanju budućih odnosa sa Rusijom. Stavovi različitih državnih lidera i ministara će igrati presudnu ulogu u definisanju zajedničke strategije Unije prema ovoj krizi. Očekuje se da će se u narednim nedeljama nastaviti rasprava o mogućim merama i njihovim posledicama, a Mađarska će, prema svemu sudeći, ostati na svojoj poziciji protiv sankcija.
Dok se situacija razvija, jasno je da energetski resursi ostaju centralni u geopolitičkim pregovorima. S obzirom na trenutne tenzije u regionu, važno je pratiti kako će se stavovi zemalja članica EU menjati i kakve će to posledice imati na globalno tržište energenata. U međuvremenu, Mađarska će nastaviti da se oslanja na ruski gas, dok će se u EU voditi debate o mogućim novim merama i strategijama koje bi mogle pomoći u smanjenju zavisnosti od ruskih energenata.
