Mađarska će preusmeriti oko 600 miliona forinti (1,56 miliona evra), koji su joj dodeljeni iz Evropskog instrumenta za mir, na jačanje libanske vojske umesto ukrajinske vojske. Ovu odluku je danas potvrdio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto tokom posete Beirutu. Sijarto je istakao da Mađarska ne podržava finansiranje oružanih snaga Ukrajine putem Evropskog instrumenta za mir, što je odluka koja dolazi iz Brisela.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa libanskim kolegom Jusefom Radžijem, Sijarto je naglasio da je jačanje libanske vojske ključno za unapređenje stabilnosti u toj zemlji. Prema njegovim rečima, stabilnost Libana direktno utiče na regionalnu sigurnost, posebno u svetlu aktuelnih sukoba i tenzija u regionu Bliskog Istoka. Kako je objasnio, podrška libanskim oružanim snagama može doprineti napretku u procesu razoružavanja militantne grupe Hezbolah, održavanju primirja sa Izraelom i sprečavanju novih sukoba.
Sijarto je naveo da Mađarska ima dva osnovna razloga za svoju odluku o preusmeravanju sredstava. Prvi razlog je nacionalni bezbednosni interes zemlje, jer je bezbednost i mir na Bliskom Istoku u direktnoj vezi sa bezbednošću i stabilnošću u Centralnoj Evropi. Ova izjava dolazi u trenutku kada se mnoge evropske zemlje suočavaju sa izazovima vezanim za migracije i sigurnost.
Osim toga, Sijarto je takođe govorio o ekonomskim pitanjima. On je najavio da će Mađarska glasati protiv predloženih carina Evropske unije na uvoz ferolegura. Prema njegovim rečima, uvođenje novih carina bi značajno poskupelo sirovine koje koriste mnogi evropski industrijski sektori, što bi dodatno opteretilo privredu. Ferolegure, koje su legure gvožđa sa dodatnim hemijskim elementima, koriste se u proizvodnji čelika i drugih metala u cilju poboljšanja njihovih fizičkih svojstava.
Sijarto je na Fejsbuku objavio da je tokom jutrašnjeg telefonskog razgovora sa norveškom ministarkom trgovine Sesili Mirset potvrdio da će Budimpešta odbiti predlog carina. On je naglasio da su postojeće carinske tarife i sankcije već značajno oštetile evropsku privredu, te da ne postoji potreba za novim opterećenjima. U svom obraćanju, Sijarto je kritikovao Evropsku komisiju, ističući da ni Komisija, ni njena predsednica Ursula fon der Lajen „nisu sposobni da obavljaju svoje dužnosti“, sugerišući da je potrebna promena rukovodstva na evropskom nivou.
Ove odluke Mađarske odražavaju njenu sve veću samostalnost u spoljnopolitičkim pitanjima, kao i želju da se fokusira na regionalne probleme umesto da se u potpunosti oslanja na odluke Brisela. S obzirom na kompleksnu situaciju u regionu Bliskog Istoka, kao i na unutrašnje i spoljne izazove s kojima se suočavaju mnoge evropske zemlje, ovo preusmeravanje sredstava može imati značajan uticaj na stabilnost Libana, ali i na odnose Mađarske sa drugim zemljama članicama EU.
U svetlu ovih događaja, pažnja se sve više usmerava na to kako će se evropske zemlje prilagoditi novim realnostima i izazovima u globalnom kontekstu, kao i kako će se ovi potezi odraziti na unutrašnju politiku Mađarske i njene odnose sa susednim zemljama. Mađarska se, izgleda, odlučila za aktivniju ulogu u oblikovanju svoje spoljnotrgovinske politike, dok istovremeno nastoji da obezbedi sopstvene nacionalne interese i bezbednost.
