Danas je u Nikšiću odjekivala tuga i očaj, dok su se poslednji put opraštali od Živka Delibašića (34) i njegove dvogodišnje ćerke Viktorije. U dve kapele, ispunjene suzama i jecajima, okupljali su se prijatelji, porodica i komšije da odaju počast ovom tragično preminulom paru. Na malom belom kovčegu, prekrivenom cvećem, nalazile su se dve slike ubijene devojčice, čija je životna radost naglo ugašena.
Već dva dana ljudi su se okupljali da se oproste od Živka i Viktorije, pružajući saučešće porodicama Delibašić i Macanović. Viktorija je bila mezimica u oba doma, vesela devojčica koja se samo pre tri dana igrala sa svojim lutkicama. Njena smrt ostavila je ranu koja nikada neće zacijeliti. Njihova poslednja počivališta nalaze se na groblju u Kočanima, blizu Nikšića.
Majka Ana (17) je, u velikom bolu, izgovarala reči tuge dok je iz kapele iznosila mali kovčeg. „Bebo moja! Ne dam te srećo! Kud mi je vodite? Bebo, živote moj. Čekaj majku, čuješ li?“ – govorila je Ana, dok su suze tekle niz njeno lice. Susedni otac Obrad je u suzama ljubio slike svog sina i unuke, dok su se okupljeni trudili da nađu reči utehe.
Živko je bio poznat kao miran mladić, uzoran radnik u Železari EPCG. Njegovi prijatelji su se opraštali od njega, govoreći da je bio svima drag, a njegovo iznenadno oduzimanje života ostavilo je mnoge u šoku. Ivan Vujović, jedan od kolega, govorio je o tome kako su se svi pitali kako da pronađu reči koje bi opisale malenu Viktoriju i utešile njenu majku. „Nema tih reči koje mogu danas utešiti majku male Viktorije, ohrabriti đeda i babu“, rekao je Vujović, dodajući da je mala Viktorija otišla da osvetli nebo iznad nas.
U noći između srede i četvrtka, Živko je, nakon svađe sa Anom, uzeo njihovu ćerku i otišao do Golije, gde je izvršio stravičan zločin. Uzeo je pušku, koja je najverovatnije bila porodična ostavština, i pucao u svoju mezimicu pre nego što je presudio i sebi. Ovaj tragičan događaj izazvao je šok u zajednici i mnogi su se pitali šta je moglo da dovede do takve tragedije.
Premijer Crne Gore, Milojko Spajić, proglasio je ponedeljak, 28. jul, danom žalosti u celoj zemlji u znak poštovanja prema izgubljenim životima u ovoj tragediji i drugim sličnim događajima. „Delimo tugu i stojimo uz porodice stradalih,“ napisao je Spajić na društvenim mrežama.
Ova tragedija otvara mnoga pitanja o mentalnom zdravlju, porodičnim odnosima i problemima koji se često kriju ispod površine. Mnogi su se zapitali kako je Živko, čovek poznat po svom smehu i prijateljstvu, mogao doneti ovakvu odluku. S obzirom na to da je bio voljen i cenjen, očigledno je da su postojali problemi koji su ga mučili i koje je pokušavao da reši na najtragičniji mogući način.
S druge strane, smrt Viktorije, koja je bila simbol radosti za svoje roditelje i porodicu, dodatno je naglasila bol i gubitak koji su mnogi osećali. Sada, dok se zajednica okuplja da pruži podršku porodicama Delibašić i Macanović, ostaje da se zapitamo kako možemo da pomognemo onima koji se bore sa problemima koje ne možemo videti.
Na kraju, ova tragedija je podsetnik na krhkost života i važnost otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju. U ovim teškim vremenima, svi bi trebali biti spremni da pruže ruku pomoći onima kojima je potrebna, kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti.
