Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas tokom razgovora sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu da srpska ekonomija ostaje otporna uprkos globalnim izazovima. Njegova izjava došla je u trenutku kada delegacija Ministarstva finansija, predvođena njim, započinje razgovore sa Misijom MMF-a koju predvodi Anet Kjobe.
Ova misija će boraviti u Beogradu do 30. oktobra, a tokom tog perioda biće izvršena druga revizija aktuelnog aranžmana Instrument za koordinaciju politika. Kako je navedeno iz Ministarstva finansija, prethodno je u junu ove godine okončano prvo razmatranje sprovođenja ovog aranžmana, što je potvrdila Odluka Odbora izvršnih direktora MMF-a o njegovom uspešnom završetku.
Na sastanku su razmatrani postignuti i zadati ciljevi iz programa, kao i aktuelna makroekonomska kretanja. Ministar Mali je istakao da su najnoviji makroekonomski pokazatelji pokazali da je srpska ekonomija ostala otporna i da je uspelo da se zadrži makroekonomska stabilnost i nizak javni dug, dok se nastavlja i ekonomski rast.
Jedan od ključnih ciljeva ekonomske politike Srbije, prema njegovim rečima, jeste da se nastavi sa održavanjem rasta privrede, kao i da se očuva nizak udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP-u). Takođe, naglasio je i važnost poštovanja nivoa deficita kada je reč o budžetu za narednu godinu.
Mali je istakao da je na nedavnom sastanku u Vašingtonu, zamenik direktora MMF-a Bo Li, pohvalio napore Republike Srbije i uspehe u monetarnoj i fiskalnoj politici, uprkos mnogim izazovima. Li je izrazio uverenje da će Srbija uspeti da pretvori izazove u prilike.
Tokom sastanka je zaključeno da su do sada ispunjeni svi zadati ciljevi iz aktuelnog aranžmana, a trenutno se radi na ciljevima koji imaju rok za završetak u narednom periodu. Postignuti su ciljevi kao što su jačanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, priprema izveštaja o Planu investicija u sektoru energetike, kao i objavljivanje izveštaja o strukturi plata i zaposlenima u institucijama opšte države koje su uključene u registar Iskra. Takođe, sveobuhvatna analiza penzionog sistema Srbije je u završnoj fazi pripreme.
Prema aktuelnom aranžmanu, fiskalni program se zasniva na fiskalnom deficitu od najviše tri odsto BDP-a tokom investicionog programa do 2027. godine, dok je planirano da se taj deficit smanji na 2,5 odsto BDP-a tokom 2028. i 2029. godine. Ovaj pristup omogućava balansiranje prioriteta javne potrošnje sa fiskalnom disciplinom, što će dodatno smanjiti javni dug.
Prateće strukturne reforme, uključujući reforme državnih preduzeća, posebno u energetskom sektoru, doprineće ublažavanju fiskalnih rizika. Aranžman Instrument za koordinaciju politika odobren je Republici Srbiji u decembru 2024. godine i trajaće do kraja 2027. godine, odnosno 36 meseci. Aktuelni program ima savetodavni karakter i ne podrazumeva korišćenje finansijskih sredstava.
U svetlu ovih događaja, važnost održavanja stabilnosti i rasta srpske ekonomije postaje sve očiglednija. S obzirom na globalne ekonomske izazove, kao i na unutrašnje reforme koje se sprovode, Srbija se suočava sa velikim izazovima, ali i sa prilikama za unapređenje i dalji razvoj. Ministar Mali je uverio da će Vlada nastaviti da radi na jačanju ekonomskih kapaciteta i osiguravanju stabilnosti u godinama koje dolaze, te se nada da će Srbija nastaviti da se razvija i jača na međunarodnom tržištu.
