ZAGREB – Trgovina na malo u Hrvatskoj beleži značajan rast, koji se nastavlja već 29 meseci zaredom. Prema podacima koje je objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), u avgustu je zabeležen porast od 2,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u odnosu na revidirani jul, kada je rast iznosio 1,5 odsto.
U analizi sektora, najveći doprinos rastu došao je iz oblasti neprehrambenih proizvoda, koji su porasli za 8,7 odsto međugodišnje. S druge strane, prodaja prehrambenih proizvoda, pića i duvanskih proizvoda zabeležila je pad od 2,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na trend promene potrošačkih navika, gde potrošači sve više favorizuju neprehrambene artikle.
Na mesečnom nivou, maloprodaja u Hrvatskoj je zabeležila skromni porast od 0,4 odsto u odnosu na jul. Međutim, kada se pogleda detaljnije, promet od trgovine na malo prehrambenim proizvodima pao je za 0,6 odsto, dok je promet od neprehrambenih proizvoda (izuzev trgovine motornim gorivima i mazivima) opao za 0,9 odsto. Ovi podaci sugerišu da postoji sezonska fluktuacija u potrošnji, koja može biti povezana sa letnjim mesecima kada se više troši na putovanja i odmore nego na osnovne namirnice.
Sveukupno, ukupan promet u hrvatskoj maloprodaji u prvih osam meseci 2025. godine porastao je za 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend rasta ukazuje na stabilnost ekonomije i potrošnje u zemlji, uz nadu da će se pozitivni trendovi nastaviti i u narednim mesecima.
Analitičari ističu da su ovakvi podaci o rastu maloprodaje važni za ekonomsku sliku Hrvatske, s obzirom na to da maloprodaja čini značajan deo ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Stabilna potrošnja je ključna za održavanje ekonomske aktivnosti, a rast u ovom sektoru može doprineti i povećanju zaposlenosti, što je od suštinske važnosti za dalji ekonomski razvoj zemlje.
Ipak, neki analitičari upozoravaju na moguće izazove koji bi mogli uticati na potrošnju u budućnosti. Inflacija, visoke cene energenata i globalne ekonomske neizvesnosti mogli bi negativno uticati na potrošačke navike. Potrošači bi mogli postati oprezniji u trošenju, što bi moglo usporiti rast maloprodaje.
Takođe, sektori poput turizma i ugostiteljstva, koji su ključni za hrvatsku ekonomiju, mogu doživeti promene u potrošačkim obrascima. Pojačana konkurencija i promene u preferencijama potrošača mogu uticati na to kako se maloprodajni sektor prilagođava novim okolnostima. U tom kontekstu, trgovine bi trebalo da budu fleksibilne u svojim strategijama i da se prilagođavaju potrebama tržišta.
U zaključku, iako su trenutni podaci o rastu maloprodaje u Hrvatskoj ohrabrujući, važno je pratiti buduće trendove i prilagođavati se potencijalnim izazovima. Stabilnost ekonomije, zajedno sa rastućim sektorom maloprodaje, predstavlja ključni faktor za dalji razvoj i prosperitet zemlje. Sa pozitivnim trendovima u maloprodaji, Hrvatska se nada da će zadržati momentum i nastaviti sa rastom, uprkos izazovima koji se mogu pojaviti na horizontu.
