Banjaluka – Nezaposlenost u Republici Srpskoj beleži blagi pad u julu 2023. godine, sa smanjenjem od 91 osobe, što predstavlja procentualno smanjenje od 0,18 odsto u odnosu na jun. Ove podatke objavila je Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine, a situacija se drastično razlikuje od onoga što se dešava u Federaciji BiH, gde je nezaposlenost povećana za 4.090 osoba, odnosno 1,61 odsto.
Na kraju jula, na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini ukupno je bilo 320.940 lica. Ovaj broj je značajan pokazatelj trenutne ekonomske situacije u zemlji i ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju mnogi građani koji traže zaposlenje.
Kada se analiziraju podaci o nezaposlenosti, primetno je da su među nezaposlenim licima najzastupljeniji kvalifikovani radnici. Oko 100.000 njih, što čini približno 31,2 odsto od ukupnog broja nezaposlenih, nalazi se na listi. U isto vreme, nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom čine oko 28,6 odsto, odnosno oko 92.000 osoba.
Ova statistika naglašava ozbiljne probleme na tržištu rada u BiH, gde se često susreću neusklađenosti između obrazovnog sistema i potreba tržišta. Kvalifikovani radnici, iako su prisutni u većem broju, suočavaju se sa izazovima prilikom pronalaženja posla koji odgovara njihovim veštinama i obrazovanju. S druge strane, nekvalifikovani radnici imaju ograničene mogućnosti, što dodatno otežava njihovu poziciju na tržištu rada.
U poslednjim godinama, razne mere zapošljavanja su bile uvedene sa ciljem da se poboljša situacija na tržištu rada. Ipak, rezultati ovih mera nisu uvek bili zadovoljavajući. Mnogi poslodavci se suočavaju sa problemima prilikom zapošljavanja, često zbog nedostatka kvalifikovane radne snage ili zbog niskih plata koje nisu atraktivne za potencijalne radnike.
Takođe, ekonomska situacija u zemlji, inflacija i rast troškova života dodatno komplikuju situaciju. Mnogi građani su primorani da traže alternativne načine za obezbeđivanje prihoda, uključujući rad na crno ili odlazak u inostranstvo u potrazi za boljim prilikama.
S obzirom na trenutne trendove, potrebne su sveobuhvatne reforme i strategije koje će omogućiti efikasnije povezivanje obrazovanja i tržišta rada. To podrazumeva kako unapređenje obrazovnog sistema, tako i jačanje saradnje između obrazovnih institucija i poslodavaca. Takođe, važno je raditi na stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja koje će privući investicije i podstaći otvaranje novih radnih mesta.
U međuvremenu, vlade entiteta i institucije zadužene za zapošljavanje moraju nastaviti da prate stanje na tržištu rada i prilagođavaju svoje politike potrebama i zahtevima tržišta. Samo kroz proaktivan pristup i saradnju svih aktera moguće je prevazići trenutne izazove i stvoriti održive uslove za zapošljavanje i ekonomski rast.
Na kraju, smanjenje nezaposlenosti u Republici Srpskoj može se posmatrati kao pozitivan korak, ali je jasno da je to samo deo šire slike koja zahteva kontinuirani rad i posvećenost svim relevantnim učesnicima u ovom procesu.
