Praznici su prošli, a sada je vreme da se realnije osvrnemo na budućnost i počnemo da ostvarujemo planove i želje koje smo zamislili tokom novogodišnje noći. U januaru, tradicija intervjua sa Marijom Jelić donosi nova saznanja i inspiraciju. Marija, sa svojom jedinstvenom ličnošću i šarmom, ponovo nas vodi kroz svoj život i umetničku karijeru.
Prošla godina je bila izuzetno uspešna za Mariju. Ističe da je imala veliki broj nastupa u dvanaest zemalja, a posebno se ponosi svojim debijima u novim ulogama. Pevala je Madam Baterflaj u Nacionalnoj operi u Severnoj Makedoniji i u Italiji, kao i ulogu Nede u Pajacu u Grčkoj. Izvođenje Verdijevog Rekvijema u Bolonji i Rimu ostavilo je snažan utisak na nju. Osim toga, uživala je u izvođenju Toske, jedne od svojih omiljenih uloga.
Na ličnom nivou, Marija smatra da je najvažniji unutrašnji rast. Kroz umetnost koju praktikuje, oseća da svakodnevno napreduje, uči i razvija se. Veruje da je unutrašnji mir ključan, a ona je tokom prošle godine uspešno pronašla i očuvala taj mir uprkos zahtevnim nastupima i čestim putovanjima. Razumevanje značaja unutrašnjeg mira donosi joj stabilnost i sreću.
Marija nije imala mnogo prilika da gleda opere tokom prošle godine zbog svojih obaveza, ali je iskoristila vreme da poseti muzeje širom sveta. Planira da u narednoj godini više vremena posveti gledanju novih operskih produkcija.
Gledajući unapred, Marija sa uzbuđenjem najavljuje 2026. godinu, koja će doneti brojne nove uloge i produkcije. Posebno se raduje debiju u ulozi sestre Anđelike u Pučinijevoj operi „Sestra Anđelika“. Osim toga, očekuje je nastup u ulozi Leonore u Verdijevom „Trubaduru“ i ulogu Liu u Pučinijevoj „Turandot“. S obzirom na njen bogat raspored, Marija se raduje učenju novih uloga i saradnji sa međunarodnim kolegama.
Kada se osvrne na stanje umetnosti u današnjem svetu, Marija veruje da umetnost nikada neće nestati. Iako se suočava sa izazovima globalnih kriza, umetnost ostaje duhovna hrana ljudima. Iako dolazi iz male zemlje, ponosna je na uspešne umetnike koji predstavljaju Srbiju u svetu. Sa samo nekoliko godina karijere, imala je priliku da nastupa u 26 zemalja, a nada se da će taj trend nastaviti.
Na pitanje o uzorima u njenoj karijeri, Marija ističe umetnike 20. veka kao inspiraciju. Iako nema jednog uzora, poštuje Mariju Kalas, Renatu Tebaldi, Leontin Prajs i druge velikane opere. Upoznala je i brojne savremene umetnike, kao što su Plasido Domingo i Elina Garanča, što joj je pružilo dragoceno iskustvo.
Marija se ne smatra divom, već običnom osobom koja se trudi da dobro obavlja svoj posao. Za nju je najvažnije zadovoljstvo nakon nastupa i povratne informacije publike. Smatra da je ključno imati postepen i ozbiljan umetnički razvoj kako bi se izgradila stabilna karijera.
Iako se suočava s nepredvidivim situacijama tokom nastupa, Marija se uči da se prilagođava takvim izazovima. Veruje da ne postoje nedostižne uloge, već samo one za koje još uvek nismo spremni. U nadi da će u budućnosti igrati nove, inspirativne uloge, Marija se fokusira na svoje unutrašnje vrednosti i sreću koja dolazi iz malih stvari.
Na kraju, Marija ističe da sreću pronalazi u svakodnevnim trenucima, u ljudima koje voli i u unutrašnjem miru. Veruje da je život dar i da prava sreća leži u jednostavnim stvarima. U budućim intervjuima, nada se da će moći da razgovara o svetu mira, gde će ljudi živeti u skladu jedni s drugima i radovati se svakom danu.
