Predsednik Matice srpske, Dragan Stanić, izjavio je danas na Svečanoj akademiji u Novom Sadu, povodom obeležavanja dva veka postojanja Matice srpske, da je ova institucija, zahvaljujući intelektualnoj, prosvetnoj, narodnoj i političkoj stabilnosti koju je stekla tokom poslednjih 200 godina, hrabro i mudro prošla kroz različita istorijska iskušenja.
Na svečanosti koja je održana u Srpskom narodnom pozorištu, Stanić je istakao da je Matica srpska doprinela tome da srpskom narodu bude lakše i lepše živeti. Podsetio je da je Matica srpska osnovana sa ciljem da pomogne Georgiju Magaraševiću u spasavanju časopisa „Serpske letopisi“, koji je prvi put objavljen 1824. godine. Ova akcija je urodila plodom, i časopis je ponovo počeo da izlazi 16. februara 1826. godine, kada je i osnovana Matica srpska.
Stanić je naglasio značaj „Letopisa Matice srpske“, koji je postao najstariji književno-naučni časopis u Srbiji, koji se u kontinuitetu objavljuje do danas. Ovaj časopis je, kako je rekao, postao simbol opstanka i razvoja srpske kulture, zahvaljujući zaštiti i podršci Matice srpske.
Prema njegovim rečima, Matica srpska je doprinela ne samo razvoju književnosti i nauke, već i oblikovanju identiteta srpskog naroda. Istakao je da je Matica srpska nastojala da promoviše saznanja o književnim, naučnim i kulturnim vrednostima, kao i da poveže srpsku kulturu sa evropskim i svetskim kontekstom.
Tokom svog postojanja, Matica srpska je preživela različite političke i društvene promene, uključujući i ratne sukobe. Stanić je naglasio da su sve te borbe i iskušenja učinile Maticu jačom i bogatijom. Uverava da je Matica srpska, kroz svoj rad, uspela da okuplja kreativne snage i nove entuzijaste, koji su doprinosili njenom razvoju i oporavku.
Istakao je da Matica srpska ima značajne institucije kao što su Biblioteka Matice srpske, Galerija Matice srpske i Izdavački centar Matice srpske, koje su ključne za očuvanje srpske kulture. Pored toga, Matica je aktivno učestvovala u osnivanju drugih kulturnih institucija, što dodatno potvrđuje njen značaj u srpskom društvu.
Stanić je naglasio važnost saradnje Matice srpske sa drugim kulturnim ustanovama, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Ova saradnja je ključna za očuvanje i promociju srpske kulture među dijasporom. On je takođe spomenuo značaj saradnje sa sestrinskim institucijama iz drugih zemalja, kao što su Matica slovačka i Matica Moravska, čime se širi kulturna razmena i uzajamna podrška.
Govoreći o izazovima savremenog sveta, Stanić je ukazao na potrebu da Matica srpska postavlja pitanja o uticaju veštačke inteligencije na ljudsko znanje i društvene odnose. On je naglasio da je važno zadržati humanistički pristup u svetu koji se rapidno menja, kao i čuvati duhovne vrednosti koje su osnova srpske kulture.
Na kraju, Stanić je ponovio da Matica srpska mora ostati povezana sa svojim korenima, naglašavajući važnost očuvanja svetotajnske duhovne supstance u srpskom narodu. On je pozvao sve prisutne da se mole i rade na očuvanju i unapređenju srpske kulture, ističući da Matica srpska neće odustati od svojih vrednosti i misije.
Svečanoj akademiji prisustvovali su i ugledni gosti, uključujući savetnika predsednika Republike Miloša Vučevića, ministra kulture Nikolu Selakovića, patrijarha srpskog Porfirija, ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, predsednicu Pokrajinske vlade Maju Gojković i gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina. Ova svečanost je bila prilika da se proslavi bogata istorija Matice srpske i njen neprocenjiv doprinos srpskoj kulturi i identitetu.
