Dr Marina Vidojević je istaknuta ličnost u oblasti socijalne zaštite, koja je svoj život posvetila radu sa najosetljivijim grupama. Kao doktorka nauka i dugogodišnja rukovoditeljka Ustanove za decu i mlade “Sremčica”, ona je stekla neprocenjivo iskustvo koje joj omogućava da razume izazove sa kojima se suočavaju socijalno ugroženi pojedinci, posebno oni sa teškoćama u razvoju. U svojoj nedavno objavljenoj monografiji „Medijska vidljivost socijalnih usluga“, Dr Vidojević se fokusira na način na koji mediji prikazuju ovu populaciju.
U razgovoru o ovoj temi, ona ističe da se glas osoba iz socijalno ugroženih grupa često ne čuje dovoljno u medijima. Prikazivanje ovih ljudi obično se svodi na dramatične ili tragične situacije, dok se njihovi lični uspesi i doprinosi zajednici retko ističu. Takva vrsta izveštavanja, koja naglašava senzacionalizam umesto empatije, može doprineti daljem marginalizovanju ovih grupa. Dr Vidojević naglašava da je važno da se pozitivne priče o uspehu ovih ljudi nađu u medijskom prostoru, jer one mogu imati snažan edukativni i motivišući efekat.
Jedan od ključnih problema u izveštavanju o socijalno ugroženim grupama jeste nedostatak senzibiliteta. Iako novinari često imaju dobru nameru da doprinesu pozitivnim promenama, ograničenja u vremenu i prostoru otežavaju im da pruže sveobuhvatan i human pristup. Dr Vidojević poziva novinare da se edukuju o etičkom izveštavanju i da razvijaju svest o stereotipima koji se mogu nesvesno preneti kroz njihove tekstove.
Mediji imaju značajan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. Dr Vidojević navodi primer korisnika Ustanove „Sremčica“ koji su učestvovali na filmskom festivalu u Veneciji. Takve priče, kada se ponavljaju i šire, mogu promeniti percepciju javnosti o socijalno ugroženim grupama. Ona veruje da jedan novinarski tekst može napraviti stvarnu razliku u životima ovih ljudi, jer pruža mogućnost da budu prepoznati kao pojedinci sa sopstvenim pričama i talentima.
Granica između profesionalnog izveštavanja i eksploatacije je često nejasna. Prema Dr Vidojević, granica se povlači kada prestaje poštovanje prema osobi i kada se priča koristi više za senzaciju nego za informisanje ili promenu. Profesionalno izveštavanje može sadržati emocije, ali one moraju biti u službi istine i dostojanstva.
U svetlu izazova sa kojima se suočava savremeno novinarstvo, Dr Vidojević naglašava važnost odgovornosti novinara. Ona veruje da novinari imaju kapacitet da pomere granice razumevanja i osvetle teme koje često ostaju na margini društvenog diskursa. Njena monografija ima za cilj da doprinese razumevanju izazova i potencijala u oblasti socijalne zaštite i da inspiriše novinare da svojim radom pomognu u izgradnji inkluzivnijeg društva.
Monografija „Medijska vidljivost socijalnih usluga“ namenjena je stručnjacima u oblasti socijalne zaštite, donosiocima odluka, kao i svima koji su zainteresovani za ovu temu. U njoj se nalaze sveobuhvatni pristupi uslugama socijalne zaštite, zakonski okviri, trenutna stanja i izazovi, kao i predlozi rešenja za savremene probleme.
U zaključku, Dr Marina Vidojević jasno pokazuje koliko je važno da se mediji posvete pravednom i odgovornom izveštavanju o socijalno ugroženim grupama. Njena posvećenost i empatija su inspiracija za sve one koji se bave ovim izazovima, podsećajući nas da svaka osoba zaslužuje da bude prikazana sa dostojanstvom i razumevanjem.
