Evropi će biti veoma teško da odustane od ruskog gasa i nafte, ali ako to bude želela, sigurno će to i uraditi. Ove reči izgovorio je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, u nedavnom intervjuu, ističući kako Rusija već sada preusmerava svoje poglede ka azijskim tržištima i razmatra mogućnosti diversifikacije isporuka.
Medvedev je naglasio da je trenutna zavisnost Evrope od ruskih energenata izuzetno visoka, s obzirom na to da 40 odsto gasa koji evropske zemlje koriste dolazi iz Rusije, kao i oko trećine nafte. U svetlu ovih podataka, smatra da će evropskim zemljama biti teško da se oslobode ruskih energenata, ali da je to svakako moguće, samo je pitanje koliko će im vremena biti potrebno da to postignu.
U međuvremenu, Medvedev je komentarisao odluku predsednika Putina o plaćanju ruskog gasa u rubljama, naglašavajući da tu postoji direktna logika. Kako je objasnio, zapadne zemlje su zatvorile korespondentska mesta za ruske banke, onemogućivši plaćanje u dolarima i evrima, a mnoge od njihovih banaka su sankcionisane i ne mogu koristiti međunarodni sistem plaćanja SVIFT. Stoga, kako je rekao, jedini zakoniti način plaćanja u Rusiji ostaje rublja.
Medvedev je rekao: „U tom slučaju kažemo: ako je sve drugo propalo, platite rubljama. Neka traže načine da plate.“ Dodao je da se trenutno vode konsultacije o tome kako će ova šema funkcionisati, ali da je jasno da je logika u toj odluci očigledna.
Predsednik Putin je prethodno doneo odluku da neprijateljske zemlje, koje su uvele sankcije Rusiji, ubuduće plaćaju ruski gas u rubljama. On je istakao da nema smisla da Rusija isporučuje svoje proizvode zemljama EU i SAD i da za to dobija isplatu u stranim valutama. Rusija će, prema njegovim rečima, i dalje isporučivati gas prema ugovorenim količinama i cenama, ali isključivo uz plaćanje u rubljama.
U međuvremenu, situacija na terenu u Ukrajini se nastavlja komplikovati. Izveštaji govore da su ruske snage bombardovale periferiju grada Dnjepra, gde su pogođeni strateški objekti i vojne jedinice. Ove akcije izazivaju zabrinutost u svetu, s obzirom na to da se ukrajinska vojska suočava sa ozbiljnim problemima snabdevanja gorivom, nakon što su ruske snage uništile najveće skladište goriva kod Kijeva koristeći krstareće rakete „Kalibar“.
Ovaj razvoj događaja dodatno komplikuje situaciju u zemlji koja se već suočava sa teškim posledicama rata. Ukrajinska vojska je navela da ostaje bez potrebnih resursa, što može imati ozbiljne posledice po njene operativne sposobnosti. U isto vreme, Rusija je izvela napade koristeći napredne raketne sisteme „Iskander“, koji su pogodili obučne baze stranih plaćenika, što ukazuje na to da se sukob nastavlja intenzivirati.
Dok se sukob nastavlja, međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije, a sankcije protiv Rusije ostaju na snazi. Evropa se suočava s izazovima u pronalaženju alternativnih izvora energije, dok istovremeno pokušava da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo imati dugoročne posledice po ekonomiju EU, kao i po stabilnost regiona.
U svetlu ovih događanja, jasno je da će naredni period biti ključan ne samo za Evropu, već i za globalnu energetsku stabilnost. Medvedevov stav ukazuje na to da Rusija nije spremna da lako preda svoje energetske pozicije, a kako se sukob nastavlja, pitanja o energiji i ekonomskim sankcijama će ostati u fokusu međunarodnih odnosa.
