Većina vozača obraća pažnju na vidljive tragove nereda u automobilu, poput praznih flašica, ambalaže od hrane, mrlja i prašine. Međutim, ono što se ne vidi golim okom često je i najopasnije. Jedan od najprljavijih delova svakog automobila je volan, koji je upravo deo koji najčešće dodirujemo.
Na prvi pogled, volan može delovati sasvim čist, ali istraživanja pokazuju da ova površina može sadržavati na stotine bakterija po kvadratnom centimetru. U mnogim slučajevima, njih je više nego na tastaturama, mobilnim telefonima, pa čak i na daskama javnih toaleta. Vozači tokom dana dodiruju lice, telefon, novac, hranu, a zatim bez razmišljanja ponovo stavljaju ruke na volan. Ovim se svakodnevno prenose bakterije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod dece, osoba sa alergijama i onih sa slabijim imunitetom.
Čak i u luksuznim automobilima, koje stručnjaci redovno detaljno čiste, analiza volana često otkriva alarmantno visoke nivoe bakterija. Iako enterijer može izgledati besprekorno, mikroorganizmi se zadržavaju duboko u naborima, šavovima i porama materijala. Većina vozača fokusira se na ono što je vidljivo – brišu prašinu, izbacuju smeće, usisavaju podove, dok volan, koji svakodnevno koriste, često ostaje zanemaren kada je reč o higijeni.
Stručnjaci preporučuju da volan brišemo bar jednom nedeljno, i to sredstvima namenjenim za enterijer automobila, kao što su antibakterijske maramice ili sredstva za dezinfekciju koja neće oštetiti materijal. Posebnu pažnju treba obratiti na šavove i spojeve, jer se tu najčešće zadržavaju bakterije. Nakon čišćenja, važno je ostaviti volan da se potpuno osuši kako ne bi došlo do klizanja tokom vožnje, što može predstavljati bezbednosni rizik.
Mnogi vozači ne bi ni pomislili da jedu sa daske javnog toaleta, a ipak svakodnevno uzimaju hranu rukama koje drže na volanu, često bez razmišljanja o tome koliko je ta površina zapravo prljava. Uzimajući u obzir koliko vremena provodimo za volanom i koliko često ga dodirujemo, redovno čišćenje ove površine trebalo bi da postane navika, jednako kao pranje ruku.
U svetlu ovih saznanja, važno je podići svest o higijeni u automobilima. Pored uobičajenog čišćenja enterijera, vozači bi trebali obratiti posebnu pažnju na volan kao ključni deo za sigurnost i zdravlje. Mnogi možda nisu svesni koliko bakterija mogu nositi na rukama i koliko je lako preneti ih na volan.
U zaključku, volan je jedan od najčešće korišćenih delova automobila, a istovremeno i jedan od najprljavijih. Da bismo zaštitili sebe i svoje suputnike, potrebno je uvesti redovno čišćenje volana u našu rutinu. Na taj način možemo smanjiti rizik od prenosa bakterija i očuvati zdravlje svih koji putuju u našem vozilu. Na kraju, vožnja bi trebala biti prijatno iskustvo, a ne izvor potencijalnih zdravstvenih problema. Regularno održavanje higijene u automobilu može značajno doprineti opštem blagostanju vozača i putnika.
