Met Dejmon, holivudska zvezda, otvoreno je govorio o fenomenu „kulture otkazivanja“ u industriji zabave, istakavši da je javno otkazivanje kazna koja traje do kraja života. U gostovanju na popularnom podkastu „The Joe Rogan Experience“, zajedno sa prijateljem i saradnikom Benom Aflekom, Dejmon je naglasio da bi neki od onih koji su javno prozvani radije izabrali zatvorsku kaznu nego višegodišnji javni linč.
Dejmon je objasnio da javno razapinjanje nikada ne prestaje i da vas prati do groba. „Kladim se da bi neki od tih ljudi radije otišli u zatvor na 18 meseci, odslužili kaznu i izašli sa osećajem da su platili dug društvu. Ovako, javno razapinjanje nikada ne prestaje“, rekao je Dejmon, naglašavajući ozbiljnost posledica otkazivanja.
Voditelj podkasta, Džo Rogan, opisao je „cancel culture“ kao praksu u kojoj se jedna izjava ili potez maksimalno preuveličavaju, a osoba se simbolično izopštava iz društva doživotno. Ova praksa izaziva sve veće debate o njenoj etici i posledicama po pojedince i društvo u celini.
Dejmon se u prošlosti suočio s kritikama zbog svojih izjava. Godine 2021. godine, našao se na udaru kritika nakon intervjua za Sandej tajms, u kojem je rekao da je tek „pre nekoliko meseci“ prestao da koristi jedan uvredljiv izraz, nakon što mu je ćerka objasnila koliko je taj termin štetan. Njegove reči izazvale su buru reakcija, zbog čega je ubrzo izdao saopštenje za Varajeti, u kojem je pojasnio da taj izraz nikada nije koristio u privatnom životu.
„Razgovor sa mojom ćerkom nije bio lično prosvetljenje, već pokušaj da objasnim kontekst vremena u kojem sam odrastao“, naveo je Dejmon, dodajući da mu je njena reakcija bila izvor ponosa zbog jasno izraženih vrednosti i osećaja za socijalnu pravdu. Iako se suočio s kritikama, njegova karijera nije pretrpela ozbiljne posledice, što je, kako ističe, izuzetak u industriji zabave.
Mnogi drugi umetnici i javne ličnosti nisu imali tu sreću da se profesionalno oporave nakon javnog otkazivanja. Dejmon je istakao da njegov slučaj nije pravilo i da mnogi drugi nemaju istu privilegiju. „Problem sa ‘cancel culture’ je taj što nema kraja. Nema tačke u kojoj društvo kaže – u redu, idemo dalje“, zaključio je Dejmon.
Fenomen „kulture otkazivanja“ postao je sve prisutniji u modernom društvu, a kritičari ističu da ona može voditi do strepnje i autocenzure među umetnicima i javnim ličnostima. Dok neki smatraju da je to oblik društvene pravde, drugi upozoravaju na opasnosti koje dolaze sa takvim pristupom, jer može dovesti do uništavanja karijera i života pojedinaca na osnovu pojedinačnih grešaka ili nesrećnih izjava.
Dejmonov stav o „cancel culture“ ukazuje na potrebu za razumevanjem i empatijom u društvenim interakcijama, kao i na važnost dijaloga između generacija. U vremenu kada su društvene mreže postale glavno sredstvo komunikacije, važno je promisliti o tome kako se ponašamo prema drugima i kako se nosimo sa njihovim greškama. Možda je vreme da se okrenemo ka opraštanju i razumevanju, umesto da se fokusiramo na kažnjavanje.
Dejmonov slučaj je podsetnik da su ljudi skloni greškama i da svako zaslužuje priliku za promenu i rast. Kultura otkazivanja može biti snažna, ali je važno prepoznati njene posledice i razmisliti o tome kako možemo stvoriti društvo koje je pravednije i empatičnije.
