Policija je u Bajinoj Bašti, prilikom dolaska u kuću Mihaila Rosića, zatekla tri tela, kao i svesku koja je ležala otvorena na stolu. Ova sveska je sadržala tekst koji se može smatrati oproštajnim pismom. U njemu je Rosić naveo da planira da ubije svoju suprugu Anu i njihovog sina, a u nekoliko redova je obrazložio razloge za ovaj stravičan čin. Ovi detalji su otkriveni iz izvora bliskog istrazi.
Rosićeve komšije su izrazile duboko zaprepašćenje, ističući da niko neće prisustvovati njegovoj sahrani. Jedan od komšija je izjavio da ga lično doživljava kao da nikada nije postojao, te je dodao da mu nije jasno kako je mogao da ubije svoje dete. Njegova sahrana je zakazana za danas, a očekuje se da će ga sahraniti njegova ćerka. Komšije su se složile da su primetili neobično ponašanje Rosića u poslednje vreme.
Prema rečima komšija, Rosić se ponašao „ludo“, neprestano vozeći svog sina na zadnjem sedištu automobila. Njegova reakcija na smrt sina iz prvog braka bila je suzdržana, dok je s malim sinom, kojeg je kasnije ubio, bio neodvojiv. Mnogi veruju da je njegovo ponašanje bilo motivisano time što nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ga je supruga, koja je 23 godine mlađa od njega, napustila.
Ona je nakon toga otišla u Novi Sad, a Rosić je zadržao sina kod sebe. Njegova supruga se kasnije vratila u Bajinu Baštu, gde je našla posao u lokalnoj piceriji, dok je Rosić očigledno patio od emocionalnih problema. Komšije su istakle da se činilo da je Rosić postao opsednut sinom, što je samo doprinelo njegovom psihičkom raspadu.
U istražnim spisima se nalazi i tekst oproštajnog pisma, koje sadrži sve teške misli koje su vodile Rosića do strašnog čina. Ovaj slučaj šokirao je celu zajednicu u Bajinoj Bašti, a mnogi se pitaju kako je došlo do ovako tragičnog ishoda. Prikazivanje Rosića kao osobe koja nije bila u stanju da se nosi sa svojim emocijama i gubitkom je postalo tema razgovora među komšijama.
Ova tragedija nije samo odraz jedne porodice, već i šireg problema s mentalnim zdravljem koji se često zanemaruje u društvu. Mnogi su ukazali na potrebu za većom podrškom i razumevanjem za osobe koje prolaze kroz emocionalne krize, kao i na važnost prevencije ovakvih tragedija u budućnosti.
Dok se zajednica priprema za sahranu, osećaj tuge i zbunjenosti preovladava. Ljudi se pitaju kako je neko ko je bio deo njihovih života mogao da učini ovako nešto. Iako je Rosić možda imao svoje razloge, tragedija koju je izazvao ostavila je duboke ožiljke ne samo na njegovoj porodici, već i na celoj zajednici.
Ova situacija nas podseća na to koliko su važne mentalno zdravlje i emocionalna stabilnost, kao i na odgovornost koju imamo jedni prema drugima. U svetu punom stresa i izazova, potrebno je više empatije i razumevanja kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti. U ovom trenutku, zajednica se okuplja kako bi pružila podršku onima koji su ostali iza i kako bi zajedno tugovali za izgubljenim životima.
