Milica Asanović (25) iz sela Balajnac, u opštini Merošina, pronađena je nakon osmodnevne potrage, a obdukcija njenog tela je pokazala da je preminula prirodnom smrću. Nezvanične informacije sa terena sugerišu da nije bilo znakova nasilne smrti, a obducenti su zaključili da je smrt nastupila ubrzo nakon prijave njenog nestanka, 9. januara. Telo Milice pronađeno je kraj auto-puta između Niša i Leskovca, u ataru doljevačkog sela Malošište, a uzrok smrti se pretpostavlja da je bila smrzavanje usled ekstremno hladnih vremenskih uslova.
Prema saznanjima, istraga je isključila mogućnost da je Milica, koja je imala smetnje u razvoju i bila slabovida, mogla sama da pređe sedam kilometara do lokacije gde je pronađena. Njeni rođaci, meštani i lovci tragali su za njom, a u jednom trenutku je u potragu bilo uključeno oko 200 ljudi, uključujući Žandarmeriju i policijskog psa tragača.
Milica je nestala dok se vraćala iz komšiluka, udaljenog svega pet minuta hoda od njene kuće. Iako je bila na mentalnom nivou desetogodišnjeg deteta, nikada do sada nije zalutala, jer je put do kuće „znala napamet“. Međutim, na raskrsnici u Belajncu, nastavila je ka Batušinacu umesto da skrene ka svojoj kući, a sneg je verovatno dodatno otežao njeno snalaženje.
Na osnovu izjava svedoka i snimaka sa nadzornih kamera, utvrđeno je da je kretanje nestale devojke vodilo od sela do podvožnjaka prema selu Međurovo, odnosno Batušinac. Dalje, mogla je jedino da ide preko zaleđenih oranica ili makadamom, paralelnim sa auto-putem. Usled lošeg stanja tog seoskog puta, tokom zime se slabo koristi, što objašnjava zašto niko nije primetio Milicu dok je odlazila sve dalje od sela.
Ova tragična situacija je šokirala lokalnu zajednicu, koja je bila aktivno uključena u potragu. Porodica i prijatelji su izrazili veliku zabrinutost tokom osmodnevne potrage, a kada je vest o pronalasku njenog tela stigla, zavladala je tišina i tuga među meštanima. Milica je bila poznata u selu, a njene slabosti nisu umanjivale njenu vrednost u očima onih koji su je poznavali.
Ova tragedija takođe otvara pitanja o tome kako se može poboljšati sigurnost i pomoć osobama sa smetnjama u razvoju. Potrebno je više pažnje posvetiti obezbeđivanju sigurnih puteva i sredstava za komunikaciju, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
U svetlu ovog događaja, lokalne vlasti bi mogle razmotriti dodatne mere zaštite, kao što su postavljanje oznaka za opasna mesta ili organizovanje edukativnih programa za porodice i zajednice o tome kako da prepoznaju i reše situacije kada se osobe sa smetnjama u razvoju izgube.
Mnogi meštani se nadaju da će ovakvi incidenti poslužiti kao upozorenje i da će se preduzeti koraci kako bi se obezbedila bolja sigurnost za sve, posebno za najranjivije članove društva. Milica je bila voljena i poštovana, a njen prerani gubitak ostavlja neizbrisiv trag na sve koji su je poznavali.
Ova tragična priča o nestanku Milice Asanović podseća nas na važnost zajedništva i solidarnosti u trenucima krize, kao i potrebu za većim razumevanjem i podrškom za osobe sa posebnim potrebama. U svetu koji se često čini brzim i surovim, važno je da se setimo onih koji su možda ranjiviji i da im pružimo pomoć i podršku kada im je najpotrebnija.
