Mladi u Srbiji sve ređe polažu vozački ispit, a uzroke ovog trenda stručnjaci vide u visokom trošku obuke, produženim procedurama, kao i sve većem oslanjanju na javni prevoz i alternativne oblike kretanja. U nedavnom podkastu, posvećenom analizi automobilske industrije, istaknuto je da mladi pokazuju sve manji entuzijazam za vožnju i posedovanje automobila. Umesto toga, sve je popularniji koncept „carsharinga“, koji bi mogao dovesti do zatvaranja auto-škola u budućnosti. Takođe, smanjuje se potreba za održavanjem vozila, što uključuje troškove registracije, servisiranja i popravki. Umesto automobila, mladi sve više biraju alternativne načine prevoza kao što su trotineti, električni bicikli, Uber i javni prevoz. Ovaj trend će, prema stručnjacima, biti još izraženiji ukoliko se nastavi razvoj autonomnih vozila.
Beograd se suočava sa sve većim brojem vozila na ulicama, što izaziva saobraćajne gužve i produžava vreme putovanja. U svetlu ovog problema, auto-škola Sušić je podelila svoje viđenje trenutnog stanja kada je reč o broju polaznika, troškovima obuke i poslovanju auto-škola. Sava Sušić, instruktor i direktor auto-škole, smatra da interesovanje za polaganje vožnje ne opada, što se može primetiti po gužvama na ulicama Beograda i nedostatku parking mesta. „Imamo puno polaznika, posebno je izražen porast interesovanja za motocikle“, ističe Sušić.
Troškovi obuke u Beogradu trenutno se kreću između 90.000 i 100.000 dinara, ali se očekuje da će rasti i dostići 120.000 do 140.000 dinara. Sušić ukazuje na to da su mnoge auto-škole u prethodnim godinama poslovale sa gubicima, te napominje da ne postoji propisana tržišna cena obuke. „Otvara se mnogo novih škola koje rade sa minimalnim budžetima, ponekad čak i sa samo dva vozila, i obaraju cenu kako bi privukle polaznike. To u početku često znači rad u minusu“, objašnjava Sušić.
Prema njegovim rečima, trenutne cene auto-škola u Beogradu nisu realne u odnosu na troškove, kao što su gorivo, plate instruktora i ostali troškovi koji su znatno porasli. Minimalna cena obuke je zakonski propisana još 2012. godine, a od tada su svi troškovi znatno porasli, posebno troškovi goriva.
S obzirom na sve veći broj automobila u gradu, Sušić ne misli da će u budućnosti biti manje vozača. Naprotiv, očekuje da će se trend rasta broja vozila nastaviti. „I dalje će biti potražnje za vozačima, a broj automobila će rasti“, zaključuje on.
Ova situacija ukazuje na to da se mladi i dalje suočavaju sa izazovima kada je reč o vozačkim ispitima i posedovanju automobila. Dok se neki okreću alternativnim vidovima prevoza, drugi još uvek vide vrednost u vožnji i želju da postanu vozači. S obzirom na to da se urbanizacija nastavlja, a promet u gradovima postaje sve komplikovaniji, izazovi sa kojima se suočavaju auto-škole i mladi vozači mogli bi postati još izraženiji u budućnosti.
U svetlu svih ovih promena, važno je pratiti trendove i prilagoditi se novim uslovima koji se javljaju na tržištu mobilnosti. Bez obzira na to da li će mladi nastaviti da polažu vozačke ispite ili se okrenuti alternativama, jasno je da će se oblikovati nova kultura mobilnosti koja će uticati na način na koji se krećemo kroz gradove.
