Globalna ekonomija se suočava s izazovima usled usporenog rasta i povećane inflacije, prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ova situacija je rezultat poremećaja u globalnoj trgovini i rastućeg protekcionizma, koji se posebno manifestuje kroz drakonske carine koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa. Ove mere, kako tvrdi Tramp, imaju za cilj da prioritetizuju domaću proizvodnju i ponovo pregovaraju trgovinske sporazume u korist Sjedinjenih Američkih Država.
Izvršna direktorka MMF-a, Kristalina Georgieva, je istakla potrebu za hitnim reformama i obnovom globalne saradnje u svetlu ovih izazova. Tokom nedavne konferencije, Georgieva je upozorila na rastuću finansijsku volatilnost i neizvesnost trgovinske politike, naglašavajući da bi to moglo imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Prema njenim rečima, američka efektivna carinska stopa je dostigla nivoe koji su do sada bili teško zamislivi, a trgovinski sukobi imaju potencijal da izazovu velike ekonomske posledice.
Iako Georgieva nije izričito spomenula Trampa, njene primedbe su se odnosile na obim trgovinskih mera koje su proizašle iz njegove administracije. Naime, uvedena je opšta carina od 10% na sav uvoz, dok su carine na kinesku robu znatno veće, sa nekim proizvodima koji su suočeni s carinama od impresivnih 145%. Kao odgovor, Kina je uzvratila povećanjem carina na američki uvoz, što predstavlja značajan korak u eskalaciji trgovinskog rata.
Zabrinutost zbog ovih mera nije ograničena samo na MMF. Ove nedelje, drugi vodeći ekonomski lideri, uključujući guvernere Federalnih rezervi i Svetske banke, izrazili su slične brige o štetnim efektima Trampove trgovinske politike. Evropska centralna banka je takođe snizila kamatne stope, navodeći da je „pogoršanje izgleda za rast“ rezultat eskalacije trgovinskih tenzija.
Francuski premijer, Fransoa Bajru, kritikovao je Trampa zbog pokretanja globalnog trgovinskog rata bez prethodnog upozorenja. On je ukazao na to da su carine, koje su uvedene bez obzira na saveznike i protivnike, prekinule decenijsku saradnju među državama. Slične kritike su dolazile i od drugih evropskih lidera, koji su upozorili da carine ne samo da štete globalnoj trgovini, već i ugrožavaju ekonomsku stabilnost. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nazvala je ove mere „velikim udarcem“, dok su španski premijer Pedro Sančez i poljski premijer Donald Tusk označili carine kao „neinteligentne“ i „nepotrebne“.
Tramp je u petak, tokom sastanka sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, ponovio svoj stav o trgovinskim sporazumima, naglašavajući da se „ne žuri“ da ih finalizuje. Veruje da carine donose značajan prihod za Sjedinjene Američke Države, što ukazuje na njegovu odlučnost da nastavi s trenutnom politikom.
Ova situacija se nadovezuje na šire globalne ekonomske trendove, koji pokazuju da su protekcionističke mere sve prisutnije i da se očekuje dalji rast inflacije i usporavanje ekonomske aktivnosti. Ekonomisti upozoravaju da bi trgovinske tenzije mogle dovesti do ozbiljnijih posledica po globalnu ekonomiju, a potrebne su hitne mere kako bi se ublažile potencijalne štete.
U svetlu ovih događaja, čini se da će ekonomija u 2023. godini biti podložna brojnim izazovima, a međunarodna zajednica će se morati suočiti s pitanjem kako da obnovi saradnju i stabilnost u globalnoj trgovini. Na kraju, kako ističe MMF, samo zajedničkim naporima i reformama može doći do oporavka i rasta globalne ekonomije.
