ZAGREB – Ekonomski rast u Hrvatskoj ove godine bi trebao da iznese 3,1 odsto, uz deficit u platnom bilansu i povećanje procene inflacije, objavio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom redovnom prolećnom izveštaju. Ova prognoza dolazi u trenutku kada se zemlja suočava s izazovima koji mogu uticati na njen ekonomski razvoj.
Prema podacima iz izveštaja MMF-a, hrvatska ekonomija je na putu oporavka nakon posledica izazvanih pandemijom COVID-19. Očekivani rast od 3,1 odsto ukazuje na stabilnost i potencijal za dalji razvoj, uprkos globalnim ekonomskim previranjima. Međutim, iz fonda su naglasili i rizike koji dolaze s inflacijom, koja se očekuje da će rasti, što može dodatno opteretiti domaće potrošače i privredu.
U tom dokumentu prognoziran je i rast hrvatske privrede u 2026. godini na oko 2,7 odsto. Ova predviđanja ukazuju na postepeni, ali stabilan oporavak, koji će biti ključan za dugoročne ekonomske planove zemlje. Hrvatska se oslanja na različite sektore, uključujući turizam, koji igra značajnu ulogu u ekonomiji i zapošljavanju.
Osim toga, MMF je u oktobru prošle godine u svojim redovnim jesenjim prognozama za globalnu ekonomiju predvideo ekonomski rast u Hrvatskoj od 2,9 odsto u 2025. godini. Ovi podaci dodatno osnažuju percepciju o stabilnosti hrvatske ekonomije na srednji rok, ali i upozoravaju na potrebu za oprezom u upravljanju ekonomskim politikama.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da se Hrvatska suočava s izazovima koji uključuju inflaciju i deficit u platnom bilansu, što može uticati na kupovnu moć građana i investicije u privredu. Povećanje inflacije može biti rezultat globalnih ekonomskih kretanja, uključujući poskupljenje energenata i hrane, što se može odraziti na svakodnevni život građana.
Vlada Republike Hrvatske će morati da preduzme odgovarajuće mere kako bi se suočila sa ovim izazovima. Strateško planiranje i efikasno upravljanje resursima postanu ključni faktori u očuvanju stabilnosti i rasta. Takođe, očigledno je da će se hrvatska ekonomija morati fokusirati na diversifikaciju svojih ekonomskih izvora kako bi smanjila zavisnost od pojedinih sektora, posebno turizma, koji je bio veoma pogođen tokom pandemije.
U ovom kontekstu, MMF takođe naglašava važnost jačanja institucionalnih kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja kako bi se privukle strane investicije. Ojačanje pravnog okvira i smanjenje birokratije mogu značajno doprineti privlačenju investitora i stimulisanju privrednog rasta.
Hrvatska je članica Evropske unije, što joj pruža dodatne mogućnosti za razvoj. Korišćenje evropskih sredstava i fondova može pomoći u realizaciji infrastrukturnih projekata i poboljšanju životnog standarda građana. Takođe, saradnja s drugim članicama EU može doneti nova znanja i tehnologije neophodne za unapređenje privrede.
U završnici, MMF-ov izveštaj predstavlja važan signal o trenutnom stanju hrvatske ekonomije. Rast od 3,1 odsto u 2023. godini ukazuje na mogućnosti, ali i izazove s kojima se zemlja suočava. Kako bi se osigurao održiv rast, važno je da se postave jasni ciljevi i strategije koje će omogućiti Hrvatskoj da se uspešno nosi s budućim ekonomskim izazovima.
