Kada osoba umre, ostaje njena zaostavština, koja obuhvata prava, obaveze i stvari koje čine imovinu ostavioca. U okviru naslednog prava, imovina se definiše kao sve što ima ekonomsku vrednost i može preći na naslednike. Zaostavština uključuje ne samo imovinske predmete, već i dugove i druge obaveze koje nisu lično vezane za ostavioca.
Jedan od najvažnijih aspekata nasleđivanja su nepokretnosti. One predstavljaju najčešći i najvredniji deo zaostavštine i obuhvataju kuće, stanove, vikendice, poslovne prostore i zemljišta. Prava na nepokretnosti se mogu naslediti samo ako su pravno priznata. Legalne nepokretnosti, koje su upisane u katastar na ime ostavioca, ulaze u ostavinsku masu bez poteškoća. S druge strane, nelegalne građevine, koje nemaju građevinsku dozvolu, ne mogu se upisati u katastar, ali se mogu naslediti kao faktička imovina uz određena ograničenja. Takođe, objekti koji su u postupku legalizacije mogu se naslediti, ali naslednici moraju nastaviti postupak legalizacije, što može uticati na pravnu sigurnost i tržišnu vrednost.
Pored nepokretnosti, novac se takođe može naslediti u dve osnovne forme: gotovina i novac na bankovnom računu. Gotovina koja je ostala u trenutku smrti može se evidentirati prilikom ostavinskog postupka, dok banka blokira račun u trenutku smrti, a naslednici mogu pristupiti sredstvima tek nakon pravosnažnog rešenja o nasledstvu. U tom slučaju, pre toga nemaju pravo da podižu novac, osim ako su ovlašćeni korisnici računa.
Penzija kao takva se ne nasleđuje, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja, kao što je neisplaćena penzija za mesec smrti, koja pripada naslednicima. Porodična penzija, s druge strane, nije predmet nasledstva, već pravo iz socijalnog osiguranja koje pripada supružnicima, deci i drugim članovima domaćinstva pod određenim uslovima.
Zlato i umetnine takođe spadaju u zaostavštinu kao pokretna imovina. Zlato, zlatnici i nakit se vrednuju po tržišnoj ceni, a umetnine kao što su slike i skulpture često zahtevaju veštačenje radi procene autentičnosti. Mnogi naslednici nisu svesni postojanja ovih vrednih predmeta, što naglašava važnost detaljnog popisa zaostavštine.
Osiguranja, posebno životna osiguranja, igraju značajnu ulogu u nasleđivanju. Ako je korisnik naveden u polisi osiguranja, sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju direktno tom licu. Ako korisnik nije naveden, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu i raspodeljuje se naslednicima. Imovinska osiguranja se ne nasleđuju direktno, već naslednici mogu obnoviti ili raskinuti polisu.
Nasleđivanje imovine je složen proces, a priroda i pravni status dobara mogu značajno uticati na prava naslednika. Pravna pomoć u ostavinskom postupku je od suštinskog značaja kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli sporovi među naslednicima.
Akcije i drugi vlasnički udeli takođe mogu biti predmet nasleđivanja, ali samo ako je ostavilac bio njihov zakoniti vlasnik. U slučaju akcija, važno je da su one upisane na ime ostavioca u odgovarajućem registru. Naslednici mogu zadržati, preneti ili prodati akcije u skladu sa važećim propisima. Međutim, akcije u javnim preduzećima se ne nasleđuju automatski, jer većina njih posluje u državnom vlasništvu, a radni odnos u javnom preduzeću ne stvara pravo vlasništva nad akcijama.
U slučaju nejasnoća u vezi sa vlasništvom nad akcijama, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili razjasniti ovo pitanje tokom ostavinskog postupka. Samo akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu ući u ostavinsku masu i biti predmet nasleđivanja.
Za sve navedeno, jasno je da je nasleđivanje složen proces koji zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata, kako bi se osigurala pravna sigurnost i zaštitila prava svih naslednika.
