Nevreme koje je ove godine pogodilo Srbiju prouzrokovalo je značajnu materijalnu štetu mnogim građanima. U takvim situacijama, važno je znati da li i pod kojim uslovima oštećeni imaju pravo na naknadu štete. Advokat Nemanja Todorović objašnjava da su mogućnosti nadoknade štete najčešće povezane sa osiguranjem imovine.
Prema rečima Todorovića, oni koji su osigurali svoju imovinu, uključujući pokretne i nepokretne stvari, kuće, automobile, kao i poljoprivredne proizvode, imaju mnogo veće šanse da dobiju naknadu štete prouzrokovane elementarnim nepogodama. „Osiguranje od elementarnih nepogoda ili kasko osiguranje omogućava vlasnicima da budu sigurni čak i kada priroda deluje najgore. Osiguravajuće društvo je u obavezi da nadoknadi štetu u takvim slučajevima“, naglašava Todorović.
Međutim, situacija je znatno komplikovanija kada imovina nije osigurana. U slučaju da, na primer, snažna oluja izazove štetu na automobilima koji nisu kasko osigurani, vlasnici automobila neće biti u mogućnosti da traže naknadu. „Ako dođe do velike oluje i padne drvo na automobil, odgovornost za štetu snosi vlasnik drveta ili parcele na kojoj se drvo nalazi. U slučaju javnih površina, odgovornost preuzima lokalna samouprava ili javno preduzeće koje upravlja tom površinom“, objašnjava advokat.
Pitanje odgovornosti u ovakvim situacijama često može izazvati nesporazume. Na primer, ako dođe do oštećenja imovine na javnoj površini zbog pada drveta ili druge nepogode, oštećeni građani obično moraju da se obrate lokalnim vlastima ili javnim preduzećima za nadoknadu. U praksi, to može biti dugotrajan proces koji zahteva razne administrativne korake.
Ukoliko su oštećeni građani osigurani, važno je da što pre prijave štetu svom osiguravajućem društvu. „Osiguravajuće kompanije obično imaju svoje procedure za prijavu štete, a oštećeni bi trebalo da se pridržavaju tih smernica kako bi ubrzali proces nadoknade“, savetuje Todorović. Takođe, preporučuje se da osigurani građani dokumentuju štetu fotografijama i da prikupe sve relevantne dokaze koji mogu pomoći u procesu odobravanja naknade.
Osim toga, advokat ukazuje na to da su slučajevi kada građani traže kompenzaciju za štetu od strane države ili lokalne samouprave veoma kompleksni. U takvim situacijama, često je potrebno angažovati pravnog savetnika kako bi se pravilno razumeo proces i povećale šanse za uspeh.
„U mnogim slučajevima, oštećeni moraju dokazati da je šteta nastala usled nepravovremenog ili neadekvatnog delovanja lokalnih vlasti. Na primer, ako je drvo koje je palo bilo u lošem stanju i znalo se da može izazvati štetu, oštećeni će imati veće šanse za dobijanje naknade“, dodaje Todorović.
U kontekstu prirodnih katastrofa i vremenskih nepogoda, važno je napomenuti da se pravila i regulative često menjaju. Građani bi trebalo da budu informisani o svojim pravima i obavezama, kao i o načinu na koji mogu da se zaštite od potencijalnih gubitaka.
U poslednje vreme, s obzirom na sve učestalije vremenske neprilike, postoji sve veća potreba za podizanjem svesti o značaju osiguranja. Oštećenja prouzrokovana nevremenom mogu biti značajna, a pravovremeno osiguranje može umnogome olakšati situaciju i smanjiti stres koji nastaje usled gubitaka.
Na kraju, advokat Todorović savetuje građanima da razmotre sve mogućnosti osiguranja i da se informišu o uslovima koji se nude na tržištu. U slučaju nevremena, proaktivan pristup može značajno umanjiti finansijski udarac i pomoći u bržem oporavku.
