Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izneo svoje mišljenje o mogućoj vojnoj akciji na Kubu, ističući da bi takva operacija mogla biti slična brzom hapšenju predsednika Venecuele Nikolasa Madura koje se desilo u januaru. U intervjuu za Aksios, Tramp je naglasio da bi Kuba bila „lakša meta“ za američke snage, ističući geografske razlike između Kube i drugih potencijalnih ciljeva poput Irana.
„Ta mesta su blizu. Kada pogledate Iran, to je veoma dugo putovanje. Znaš, leteo sam u to područje nekoliko puta i nije lako. Letiš 18 sati“, rekao je Tramp, dodajući da je Venecuela relativno bliža Sjedinjenim Američkim Državama, a Kuba još bliža. Ove izjave dolaze u kontekstu sve veće napetosti između SAD-a i Kube, koja je pod komunističkom vlašću više od šest decenija.
Tramp je takođe ukazao na razlike između Venecuele i Kube, posebno u pogledu prirodnih resursa. „Venecuela ima naftu. Kuba nema. Kuba ima lepu imovinu i lepu obalu“, izjavio je predsednik. Ova opaska sugeriše da Tramp smatra da bi Kuba mogla biti manje izazovna meta zbog nedostatka značajnijih resursa koji bi mogli otežati vojnu intervenciju.
Predsednik je predložio koncept „prijateljskog preuzimanja“ Kube, naglašavajući potrebu za mirnom tranzicijom ka „slobodnom ostrvu“. Ovaj pristup implicira da bi američka vlada želela da podrži promene u kubanskoj vladi bez korišćenja vojne sile, ukoliko to bude moguće. Tramp nije pružio konkretan vremenski okvir za potencijalnu operaciju na Kubi, ali je istakao da ostaje „fleksibilan“ u vezi sa tim pitanjem.
Takođe je naglasio da je državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata, „veoma uključen“ u rešavanje pitanja sa Kubom. Rubio je poznat po svom protivljenju komunističkom režimu na Kubi i često ističe važnost ljudskih prava i demokratije na tom ostrvu. Uloga Rubia može biti ključna u oblikovanju američke politike prema Kubi u narednom periodu.
Na pitanje o situaciji u Venecueli u poređenju sa Iranom, Tramp je izjavio da je operacija u Iranu „na određeni način mnogo veća, mnogo moćnija sa stanovišta naoružanja od one u Venecueli“. Venecuela se, prema njegovim rečima, smatra veoma vojnom državom, sa značajnim brojem vojnika. „Ušli smo u situaciju koja nije bila idealna i zapravo je trajalo 48 minuta“, rekao je Tramp, aludirajući na brzu akciju koja se desila prilikom hapšenja Madura.
Trampove izjave dolaze u trenutku kada su američki odnosi sa Kubom ponovo na uzburkanom terenu. Nakon što je bivši predsednik Barack Obama započeo proces normalizacije odnosa sa Kubom, Tramp se vratio na oštriji pristup, uvedivši nove sankcije i ograničenja putovanja. Ove promene su izazvale zabrinutost među kubanskim Amerikancima i aktivistima za ljudska prava, koji se boje da bi ovakva politika mogla dovesti do novog pogoršanja ljudskih prava na Kubi.
Iako Trampova administracija naglašava potrebu za promenama na Kubi, mnogi analitičari smatraju da bi vojna akcija mogla imati ozbiljne posledice, ne samo za Kubu, već i za celu regiju. U svetlu nedavnih događaja, uključujući proteste na Kubi zbog ekonomskih problema i ljudskih prava, situacija ostaje napeta i neizvesna.
Na kraju, Trampove izjave pokreću pitanja o budućnosti američke politike prema Kubi, kao i o mogućim vojnim intervencijama u Latinskoj Americi, što ostavlja otvorena vrata za dalja razmatranja i diskusije među političkim analitičarima i donosiocima odluka.
