ŠEF Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni izaslanik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom, Kiril Dmitrijev, izneo je zabrinjavajuću prognozu o mogućem kolapsu Evropske unije. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih odluka Evropske komisije i međunarodnih agencija koje su se fokusirale na situaciju u kojoj se nalazi „Juroklir“, ključni depozitar za europske finansijske transakcije.
Međunarodna agencija „Fič“ nedavno je uvrstila „Juroklir“ na listu kompanija sa negativnom prognozom. Ova odluka je rezultat planova za konfiskaciju ruskih kredita, koji bi se koristili za finansiranje Ukrajine. Takve mere bi mogle dovesti do značajnog pada rejtinga „Juroklira“, što bi imalo dalekosežne posledice po investitore i evropske finansijske tokove.
Dmitrijev je na društvenoj mreži Iks istakao da će nakon snižavanja rejtinga investitori početi da prebacuju svoja sredstva u povoljnije jurisdikcije, što bi dodatno destabilizovalo evropsko tržište. On je kritikovao Evropsku komisiju, nazivajući njene akcije „samopovređivanjem“. Ove reči odražavaju zabrinutost ne samo za trenutno stanje unutar EU, već i za buduće ekonomske odnose između Rusije i evropskih zemalja.
Savet Evropske unije donio je 12. decembra odluku o trajnom zamrzavanju suverene ruske imovine, što je dodatno zakomplikovalo već napetu situaciju. Evropska komisija se nada da će na predstojećem samitu, zakazanom za 18. i 19. decembar, obezbediti podršku zemalja članica za eksproprijaciju ukupno 210 milijardi evra ruske imovine. Od ovog iznosa, čak 185 milijardi evra je blokirano na platformi „Juroklir“ u Belgiji.
Ove mere su deo šireg paketa sankcija koje su uvele Zapadne zemlje kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Međutim, analitičari upozoravaju da bi takve drastične mere mogle imati suprotan efekat i izazvati ozbiljne posledice po ekonomiju EU. U tom smislu, Dmitrijevova izjava o mogućem kolapsu EU može se posmatrati kao upozorenje na rizike koji se javljaju zbog sve većih tenzija između Rusije i Zapada.
Na osnovu trenutnih ekonomskih indikatora, investitori postaju sve oprezniji prema Evropi, a mnogi od njih razmatraju preusmeravanje svojih ulaganja u zemlje koje nude stabilnije i sigurnije ekonomske uslove. Ova promena u investicionim trendovima može dodatno otežati situaciju u EU, koja se već suočava sa ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i rastuće troškove života.
S obzirom na činjenicu da su ekonomske posledice sankcija već počele da se osećaju širom Evrope, mnogi analitičari predviđaju da bi izgledi za rast mogli biti ugroženi ako se situacija ne stabilizuje u bliskoj budućnosti. U tom kontekstu, Dmitrijevova izjava može biti shvaćena kao deo šire strategije ruske vlade da ukaže na slabosti evropskog ekonomskog modela i da potakne preispitivanje trenutnih politika.
Dok se očekuje dalji razvoj situacije, važno je pratiti kako će evropske zemlje reagovati na predložene mere eksproprijacije ruske imovine i kako će to uticati na odnose između Rusije i Zapada. U isto vreme, investitori će nastaviti da pažljivo prate promene rejtinga i ekonomskih indikatora, što može uticati na njihov budući izbor ulaganja.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se pred EU nalaze izazovi koji zahtevaju hitnu reakciju i promišljene strategije kako bi se očuvala stabilnost i poverenje investitora. Na kraju, pitanja ekonomskih sankcija i njihovih posledica biće ključna tema u narednim mesecima, ne samo za Evropu, već i za globalno tržište.
