Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (IRMCT) nasledio antisrpski pristup i dvostruke standarde od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Ova izjava je data tokom brifinga za novinare, na kojem je Zaharova komentarisala izveštaj IRMCT-a koji je razmatran na zasedanju Saveta bezbednosti UN.
Zaharova je istakla da je od IRMCT-a zatraženo da se pripremi za završetak svojih aktivnosti do sledećeg pregleda rada od strane Saveta bezbednosti, koji će se održati u decembru 2025. godine. Prema njenim rečima, period postojanja ovog mehanizma, koji se bavi pitanjima preostalim nakon zatvaranja ICTY-a i Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, očigledno se odužio.
Prema njenim rečima, IRMCT je nasledio antisrpski pristup koji je bio prisutan u radu ICTY-a, kao i dvostruke standarde koji su se primenjivali tokom suđenja. Zaharova je naglasila da mehanizam nije sposoban da efikasno nadgleda izvršenje presuda, što dovodi u pitanje njegovu funkcionalnost i relevanciju. U njenom izlaganju je naglašeno da više nema sudskih procesa koji se odnose na jugoslovensku tematiku, što ukazuje na opadanje značaja ove strukture.
Zaharova je ukazala na to da trenutne aktivnosti IRMCT-a svedoče o njegovim naporima da birokratskim putem produži svoje postojanje. U poslednjem izveštaju o radu IRMCT-a, koji pokriva period od 15. maja do 15. novembra 2025. godine, nema konkretnih mera ili rokova za završetak rada ovog mehanizma. Umesto toga, izveštaj ističe navodni dugoročni karakter funkcija mehanizma, posebno u vezi sa nadzorom nad izvršenjem presuda, sve do 2040. godine.
Zaharova je takođe podsetila da je Rusija odavno prestala da finansira ovu strukturu, a podsetila je i na memorandum koji je 7. januara ove godine potpisao bivši predsednik SAD, Donald Tramp, koji takođe predviđa izlazak iz IRMCT-a. U tom kontekstu, pozvala je i druge države da prekinu finansiranje ovog mehanizma.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa pitanjima koja se odnose na pravdu i odgovornost u postkonfliktnim društvima. Mnogi analitičari smatraju da je rad IRMCT-a postao sve manje relevantan, s obzirom na to da se suočava sa izazovima u pogledu legitimiteta i efikasnosti svojih aktivnosti.
U međuvremenu, komentari Zaharove ukazuju na širu debatu o ulozi međunarodnih pravosudnih institucija u rešavanju ratnih zločina i postkonfliktnih pravdi. Dok neki smatraju da su ovakvi mehanizmi neophodni za održavanje međunarodnog prava i pravde, drugi ističu da su često podložni političkim pritiscima i pristrasnostima, što može dovesti do nejednakih tretmana različitih strana u sukobima.
S obzirom na trenutne okolnosti i Zaharovine komentare, jasno je da će pitanje budućnosti IRMCT-a i njegovih funkcija biti predmet daljih rasprava među članicama UN i drugim zainteresovanim stranama. Dok se međunarodna zajednica suočava sa izazovima u vezi sa pravdom i odgovornošću, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na buduće pravosudne procese u regionu.
Očekuje se da će naredni izveštaji i sastanci vezani za rad IRMCT-a dodatno rasvetliti njegovu funkciju i efikasnost, kao i reakcije međunarodne zajednice na izazove koje ova institucija trenutno suočava.
