Evropska unija se sprema da dozvoli prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. godine, što predstavlja značajnu promenu u prethodno najavljenoj zabrani. U intervjuu za Handelsblatt.com, komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas je naglasio da će se prilikom redefinisanja granica emisija razmatrati sva tehnološka rešenja, uključujući motore koji koriste e-goriva i biogoriva.
Ova promena je deo šireg „automobilskog paketa“ koji EU planira da implementira kako bi ojačala svoju automobilsku industriju i povećala konkurentnost. U okviru ovog paketa, planira se uvođenje pravila „Kupuj evropsko“ za korporativne flote, kao i razvoj pristupačnijih modela električnih automobila kako bi se stimulisala potražnja.
Cicikostas je istakao da Evropa teži „ekonomski održivoj i društveno pravednoj“ tranziciji ka klimatski neutralnim pogonima. To znači da će se razmatrati sve tehnologije koje mogu doprineti smanjenju emisija, uključujući unapređene motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Najveći svetski proizvođači automobila su proteklih meseci upozoravali da evropska infrastruktura za punjenje električnih vozila nije dovoljno razvijena, te da bi brza tranzicija mogla ugroziti stotine hiljada radnih mesta. Iako je EU prvobitno odbijala ove pritiske, poslednje informacije sugerišu da će se ipak ići ka kompromisu. Nemački kancelar Fridrih Merc, jedan od najglasnijih zagovornika odlaganja zabrane, ima poseban uticaj na ovu odluku.
Iako se većina proizvođača protivi potpunoj zabrani, neki, poput Volvoa i Polestara, i dalje zahtevaju da EU ostane pri prvobitnom planu ukidanja prodaje novih automobila sa motorima na benzin. Volvo je čak zatvorio svoj odsek za razvoj motora kako bi se potpuno fokusirao na električna vozila, ali kako će se to odraziti na budućnost kompanije, ostaje da se vidi.
Pitanje koje se postavlja je šta će biti sa hibridnim vozilima. Detalji o „automobilskom paketu“ planirani su za objavljivanje 10. decembra, ali su pomerani na kasniji datum. Još uvek nije jasno da li će plug-in hibridi moći da ostanu u upotrebi posle 2035. godine, niti da li će automobili sa produženim dometom biti dozvoljeni. Ukoliko koriste goriva sa niskim emisijama, postoji velika verovatnoća da će ostati prihvaćeni.
Stručnjaci tvrde da e-goriva mogu spasiti motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka je u razvoju ovih goriva otišla najdalje, a očekuje se da će visoka cena vremenom postati manje problematična. Jedan od primera je HVO100, gorivo napravljeno od hidrogenizovanih biljnih ulja i ostataka životinjskih masti, a BMW ga koristi u svojim dizel modelima, smanjujući emisije za čak 90% u poređenju sa klasičnim dizelom.
Sintetički benzin takođe može dati slične rezultate. Porsche već godinama eksperimentiše sa e-gorivima i od 2022. godine ih proizvodi u Čileu koristeći vodu, CO₂ i energiju vetra. Ova goriva su gotovo klimatski neutralna i već se koriste u nekim modelima i takmičenju GT3 Cup.
Međutim, čak i ako e-goriva postanu pristupačna, pitanje je da li će infrastruktura moći da ih prati u narednih devet godina. U svakom slučaju, pravilo EU se odnosi samo na prodaju novih vozila, dok će benzin i dizel biti dostupni za automobile koji su već na putevima.
Tržišna situacija u Evropi pokazuje da električna vozila postepeno dobijaju na popularnosti. U prvih deset meseci ove godine, potpuno električni automobili činili su 18,3% ukupne prodaje u EU, dok hibridi drže 34,7%, a plug-in hibridi 9,4% – prvi put ispred dizelaša. U regionu, situacija se ipak razlikuje, a u Hrvatskoj je registrovano 23.785 hibrida, što čini 36,6%, dok je električnih vozila registrovano svega 1.145, odnosno 1,8%.
U svetlu ovih promena, ostaje da se vidi kako će se evropska auto industrija prilagoditi novim pravilima i tehnologijama, dok se istovremeno suočava sa izazovima tržišta.
