Na jednoj od popularnih beogradskih Fejsbuk grupa, koja služi kao mesto za traženje i ponudu stanova pod kiriju, nedavno se pojavila neobična objava jednog momka. Njegova poruka je privukla pažnju mnogih korisnika, a sadržavala je detalje o njegovoj potrazi za stanom.
Momak je tražio stan do 300 evra i naglasio je da je u stalnom radnom odnosu, ali je imao i dodatnu karakteristiku – nosi nanogicu. U objavi je zamolio da se izbegnu „glupi komentari“ i da mu se pomogne u pronalaženju stana, uz napomenu da mu nije potrebna prijava na adresu, već samo overen papir kod notara, kojim bi se potvrdilo da želi da izdržava kaznu na toj adresi. Uz objavu, priložio je i primer kako bi taj papir trebao da izgleda.
Mnogi su bili zatečeni ovom objavom, pa su je čitali više puta, pokušavajući da razjasne da li je to zaista istina. Kao i obično, usledila su razna mišljenja i komentari, od sarkastičnih do ozbiljnih.
Jedan od komentara bio je: „I ovi sa nanogicama bez para…“, dok je drugi korisnik predložio: „Udaj se, i imaš i čuvara i smeštaj…“ Neki su čak primetili da je momak bar iskren u svojim namerama. Međutim, bilo je i skeptičnih komentara, poput onog koji se pitao ko bi smeo da izda stan osobi sa nanogicom.
Jedna korisnica se setila svog iskustva sa iznajmljivanjem stana dečku koji je imao lošu reputaciju, naglašavajući da je bio pošten i uredan stanar, čime je pokušala da skrene pažnju na predrasude koje ljudi često imaju prema osobama sa sličnim problemima. Druga osoba je prokomentarisala: „Godinu dana isto tražiš… koliko dugo ti nosiš tu nanogicu?“
Neki su takođe dodali da momak sa nanogicom mora imati potvrdu, odnosno papir koji dokazuje da se stan vodi na njega ili na osobu čiji je stan, što bi moglo otežati njegovu potragu za stanom. U komentarima je postalo jasno da mnogi smatraju da bi bilo teško pronaći nekoga ko bi bio voljan da izda stan osobi sa nanogicom, dodajući da se stanovi ne izdaju lako, posebno u ovakvim okolnostima.
Ova objava i reakcije na nju otvorile su diskusiju o stigmatizaciji osoba koje se suočavaju sa pravnim problemima, a istovremeno su pokazale i realnost tržišta stanova u Beogradu. U gradu gde je potražnja za stanovima velika, a cena nekretnina raste, situacija sa iznajmljivanjem postaje sve složenija, posebno za one koji su na neki način označeni kao „rizični“ stanari.
Na društvenim mrežama, ovakve situacije često izazivaju različite reakcije, a diskusije o predrasudama prema osobama sa pravnim problemima se često postavljaju u svetlu šireg društvenog konteksta. Dok neki smatraju da bi trebalo biti više razumevanja i empatije prema ljudima u teškim situacijama, drugi su skeptični i naglašavaju rizike koje takve situacije mogu doneti.
Osim toga, ovaj slučaj otkriva i izazove sa kojima se suočavaju mladi ljudi u potrazi za smeštajem u Beogradu, gde je konkurencija velika, a ponuda često ograničena. Prosečna cena stanova u gradu raste, a mnogi su primorani da se prilagode različitim okolnostima u potrazi za stanom koji bi mogli priuštiti.
U svakom slučaju, ova objava je podstakla razgovor o važnim pitanjima vezanim za iznajmljivanje stanova, predrasude i izazove koje mnogi susreću u svakodnevnom životu.
