Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Čedomir Antić, nedavno je govorio o situaciji u Srbiji, fokusirajući se na nasilje koje je proizašlo iz protestnih blokada i na duboku podeljenost među građanima. U intervjuu za Kurir, Antić je istakao kako je mržnja među ljudima postala ozbiljan problem, a da su protesti samo dodatno osvetlili uticaj spoljašnjih faktora na unutrašnje prilike u zemlji.
On je naglasio da je, iako postoji opravdano nezadovoljstvo među građanima, trenutna situacija pokazala koliko je teško ostvariti promene bez obzira na to ko je na vlasti. „Mislim da je mržnja koja postoji u narodu velika. Ta podeljenost je strašna. Čak i da dođe opozicija na vlast, ne možemo da postignemo ono što želimo“, rekao je Antić, upoređujući trenutne proteste sa situacijom iz ranih 2000-ih godina kada su se dešavale slične promene.
Profesor Antić je takođe govorio o fanatizmu koji vlada među učesnicima protesta, ističući da su danas gotovo potpuno odsutne disciplinske mere koje bi mogle da regulišu ponašanje učesnika. On se osvrnuo na praksu iz vremena komunističke Jugoslavije, kada su postojale rigorozne kazne za učenike koji su se ponašali neprihvatljivo, kao što je izbacivanje iz škola u Beogradu. „U komunističkoj Jugoslaviji postojala su pravila koja su bila stroga, i ako bi neko prešao granice, bio bi izbačen iz svih škola u Beogradu“, kazao je Antić i dodao da takve mere danas više ne postoje.
On je ukazao na to kako se učesnici protesta često vide kao heroji koji se bore za pravednu stvar, ali su zapravo prešli granicu razuma. „Ti ljudi su posmatrani kao što je Al Kaida pre 11. septembra, kao ljudi koji rade dobru stvar ali preteruju“, rekao je Antić. Ovakvo poređenje ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalne opasnosti koje proizašle iz fanatičnog pristupa protestima.
Antić je takođe govorio o uticaju medija i društvenih mreža na oblikovanje javnog mnjenja i mobilizaciju građana. On smatra da su informacije često iskrivljene, a da su emocije koje izazivaju protesti jače od racionalnog razmišljanja. Na taj način, ljudi se okupljaju u grupama koje deluju kao eho komore, gde se pojačavaju ekstremni stavovi i mržnja prema onima koji misle drugačije.
Pitanje podeljenosti u društvu, prema Antiću, nije samo političko već i društveno, i duboko je ukorenjeno u svakodnevnom životu građana. „Ova podeljenost se prenosi kroz generacije, i teško je očekivati brze promene“, istakao je profesor. On smatra da je neophodno raditi na pomirenju i dijalogu među različitim grupama u društvu kako bi se prevazišla ova kriza.
Na kraju, Antić je poručio da je ključno raditi na obrazovanju i svesti građana o važnosti tolerancije i međusobnog poštovanja. „Ako ne budemo radili na tome, bojim se da ćemo se suočiti sa još težim krizama u budućnosti“, zaključio je on. U svetlu trenutne situacije, njegovi komentari i analize pružaju značajan uvid u izazove sa kojima se Srbija suočava i ukazuju na potrebu za konstruktivnim razgovorom i akcijama koje bi mogle doneti promene.
