Crnogorski aerodromi i luke beleže značajan rast prometa u drugom kvartalu 2023. godine, a podaci iz Monstata ukazuju na to da Srbija i dalje zauzima vodeću poziciju kada je u pitanju avio-saobraćaj. Naime, skoro svaki peti putnik koji je avionom došao ili otišao iz Crne Gore potiče sa letova iz Srbije. Ovi podaci ukazuju na kontinuiranu povezanost između dve zemlje, koja se može smatrati ključnom za crnogorski turizam i ekonomiju.
Na drugom mestu po broju putnika nalazi se Rusija, dok Velika Britanija zauzima treću poziciju. Pored ovih zemalja, među prvih deset najvažnijih tržišta za crnogorske aerodrome su i Poljska, Austrija, Nemačka, Izrael, Francuska, Italija i Belgija. Ovakva raznovrsnost tržišta pokazuje da Crna Gora postaje sve privlačnija destinacija za turiste iz različitih delova sveta.
Zanimljivo je napomenuti da je Tivat postao pravi magnet za izraelske turiste, s obzirom na to da je tokom letnjih meseci zabeležen najveći broj putnika iz Izraela koji su koristili ovaj aerodrom. Ovaj trend ukazuje na rastući značaj izraelskog tržišta za crnogorski turizam, što može doneti dodatne ekonomske koristi ovoj maloj mediteranskoj zemlji.
Sve ove informacije ukazuju na to da Crna Gora postaje sve popularnija destinacija za letovanje i poslovna putovanja. Uzimajući u obzir rastući broj putnika, očekuje se da će crnogorski aerodromi i luke nastaviti da se razvijaju i unapređuju svoje usluge kako bi zadovoljili potrebe sve većeg broja putnika.
Pored toga, rast prometa na crnogorskim aerodromima može se smatrati i pokazateljem oporavka turizma nakon teške godine izazvane pandemijom. U tom kontekstu, važno je napomenuti da su odgovarajuće mere i protokoli implementirani kako bi se obezbedila sigurnost putnika, što je dodatno doprinelo povećanju poverenja u avio-saobraćaj.
Na osnovu ovih podataka, može se očekivati da će se trend rasta nastaviti i u narednim mesecima, a Crna Gora bi mogla postati još atraktivnija destinacija za strane turiste. To može otvoriti vrata za nova ulaganja u turizam, infrastrukturu i druge sektore, što će dodatno doprineti razvoju ekonomije zemlje.
U svetlu ovih informacija, važno je da se zadrži fokus na održivom razvoju turizma, kako bi se osiguralo da rast prometa ne dođe na račun prirodnih resursa i kvaliteta života lokalnog stanovništva. Održavanje ravnoteže između turističke potražnje i očuvanja prirode i kulturnog nasleđa mora biti prioritet u strategijama razvoja turizma.
Na kraju, rast prometa na crnogorskim aerodromima i lukama predstavlja pozitivne vesti za ekonomiju zemlje i može doneti nove prilike za razvoj. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, Crna Gora se čini kao zemlja koja je spremna za nove izazove i prilike na međunarodnoj turističkoj sceni. Sa pravim strategijama i investicijama, može se očekivati da će se ovaj trend nastaviti i da će Crna Gora postati još više prepoznatljiva kao atraktivna destinacija za putnike iz celog sveta.
