Koristeći dane godišnjeg odmora, sve više radnika u poljoprivredi širom Srbije pokušava da dodatno zaradi novac. Mnogi od njih se odlučuju na nadničarenje kako bi otplatili dugove ili kredite, a neki se nadaju da će uspeti da priušte odmor na moru nakon napornog rada u voćnjacima i na njivama. U proseku, tročlana porodica može da zaradi između 12.000 i 15.000 dinara dnevno, s obzirom na to da se sat rada plaća između 400 i 500 dinara, što je više od zarade u nekim fabrikama.
Među nadničarima su često studenti, penzioneri, kao i ljudi različitih obrazovnih profila, uključujući i one bez završene osnovne škole, ali i visoko obrazovane. Tokom letnjeg raspusta, u ovoj vrsti posla se često nalaze i prosvetni radnici. S druge strane, sezonski radnici koji beru voće u oblastima poput Jadra i Rađevine su najčešće stariji ili deca, ali im se pridružuju i radnici koji su na kolektivnom odmoru, poput onih iz lozničke fabrike čarapa.
Domaćini često plaćaju berače voća prema količini koju uberu, tako da su oni koji rade sa obezbeđenom hranom plaćeni do 4.000 dinara, dok oni koji sami donose obroke mogu zaraditi i do 5.000 dinara. Na primer, berači višnje su plaćani 45 dinara za kilogram, dok su berači borovnice na sličnom nivou. U nekim delovima Srbije, kao što je Požarevac, potražnja za sezonskim radnicima nije velika, što dovodi do toga da radnici često odlaze u druge krajeve, gde su nadnice povoljnije.
Radnici u pomoravskim selima blizu Kraljeva plaćaju se 500 dinara po satu, uz obezbeđen obrok i užinu, kao i prevoz. Iako je organizacija smeštaja bila potrebna ranijih godina, ove se godine čini da to nije slučaj. Nadničari se angažuju preko posredničkih firmi, a među njima su često ljudi sa slabim ili nikakvim stalnim zaposlenjem, pa im je ova vrsta rada prilika za dodatnu zaradu.
Jedan od vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u Kraljevu primećuje da je dolazak parova na nadnicu postao uobičajen, pri čemu neki od njih rade kako bi obezbedili novac za osnovne životne troškove. „Pre nekoliko godina su dolazili srednjoškolci da rade nekoliko dana, ali je to sada redak slučaj“, ističe on. Radnici iz Bačke često koriste godišnje odmore kako bi radili u poljoprivredi, iako to ne čine kako bi zaradili za letovanje, već da pokriju osnovne troškove.
Dragana Stanković iz Crvenke, majka dvoje srednjoškolaca, objašnjava da je za njenu porodicu važno da obezbede novac za udžbenike, mesečne karte, garderobu i druge troškove pre početka školske godine. Miodrag Bošković, koji organizuje sezonske radnike, primećuje da mnogi ljudi koriste deo svojih godišnjih odmora za rad na njivi kako bi kasnije mogli da uživaju na moru, ali većina njih se trudi da preživi.
U Vojvodini, povrtari i voćari se suočavaju sa sve većim problemima u pronalaženju radnika, iako nude izdašne nadnice koje često prevazilaze prosek plata u Srbiji. Nada Letić, proizvođač organskog povrća, ističe da redovno angažuju radnicu koja zarađuje 400 dinara po satu, a njena mesečna zarada bi bila iznad 80.000 dinara da radi puno radno vreme.
U drugim delovima pokrajine, radna snaga se angažuje po satnici koja se kreće između 300 i 500 dinara, a neki poslodavci obezbeđuju i hranu ako je to dogovoreno. Međutim, u većini slučajeva, ishrana je uključena u dnevnicu. U svetlu ovih informacija, jasno je da se situacija na tržištu rada u poljoprivredi menja, a radnici se sve više suočavaju s izazovima kako bi obezbedili sredstva za život.
