Svedočenje o ubistvu Stanimira Brajkovića (76), koje se dogodilo 4. februara 2025. godine u zatvoru „Padinska Skela“, nastavljeno je danas prikazivanjem snimaka sa nadzornih kamera i fotografija sa obdukcije. U ovom slučaju su optuženi zatvorski čuvari Slađan Kovačević, Dušan Komazec, Stefan Pavlović, Zoran Krstić i doktorka Vesna Sredojević, koji su optuženi za nesavestan rad u službi.
Na snimcima sa obdukcije prikazani su užasni podaci o stanju Brajkovića, čije su noge, stomak i leđa bili potpuno modri od podliva. Sudija Zoran Bursać je na početku suđenja upozorio prisutne u sudnici da se pripreme za teške slike, naglašavajući da nije za svakoga da gleda takve prizore.
Snimci sa nadzornih kamera prikazuju Brajkovića kako 1. februara 2025. godine, uz pomoć cimera, pokušava da se vrati u svoju sobu nakon šetnje. Na snimku od 4. februara, vidljivo je da su ga cimeri, među kojima su bili i oni koji su kasnije osuđeni za njegovo ubistvo, vodili dok se jedva kretao. Tog dana, čuvari su ga prebacili iz sobe broj 14 u sobu broj 12, a iste večeri su ga zabeležili kako ga osuđenici i jedan čuvar iznose u ćebetu, nakon što je Hitna pomoć pozvana.
Optuženi Stefan Pavlović je u sudnici rekao da je Brajković bio u nesvesti kada je Hitna pomoć stigla, te da je reanimacija započeta, ali nije mogla da mu pomogne. Ovi snimci, kao i drugi dokazi, uključuju i snimke predavanja smena među zaposlenima u zatvoru i obilazak osuđenika. Sudija Bursać je odlučio da na sledećem pretresu sasluša dvojicu cimera iz Brajkovićeve sobe koji nisu optuženi za njegovo maltretiranje i ubistvo.
U drugom postupku, Srećko Stefanović, Saša Stanković i Dalibor Petrović su prvostepeno osuđeni na 19 i 18 godina zatvora zbog teškog ubistva Brajkovića. Ovi osuđenici su ga zlostavljali više dana u ćeliji, tukli, šutirali i gazili, čime su ga toliko povredili da nije mogao da se kreće, što je na kraju dovelo do njegovog smrti. Zaposleni u zatvoru su tvrdili da se Brajković nikome nije požalio na zlostavljanje koje je trpeo.
Ovaj slučaj otvara mnoga pitanja o uslovima i sistemu nadzora u zatvorima, kao i odgovornosti osoblja koje je zaduženo za brigu o zatvorenicima. Prikazani snimci i dokazi sugeriraju ozbiljne propuste u radu zatvorskog osoblja, što može dovesti do novih zakonskih promena i poboljšanja sistema zatvorskog nadzora.
Suđenja poput ovoga su važna ne samo za pravdu u konkretnom slučaju, već i za osvetljavanje šireg problema nasilja i zlostavljanja unutar zatvorskog sistema. Očekuje se da će ovaj slučaj imati dugoročne posledice na način na koji se zatvorenici tretiraju i kako se nadzornici obučavaju za rad u zatvorima.
U međuvremenu, porodica Stanimira Brajkovića i dalje traži pravdu, dok se suđenje nastavlja i očekuje se da će biti više svedočenja i analiza u narednim danima. Ovaj tragični incident jasno ukazuje na potrebu za reformom zatvorskog sistema i jačom zaštitom prava zatvorenika, kako bi se sprečili slični događaji u budućnosti.
