Suđenje u Beogradu protiv Koste, Miljane i Vladimira Kecmanovića, osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i države Srbije, zbog tužbe porodice Dukić, završeno je danas. Ova tužba se odnosi na masovni zločin koji se dogodio 3. maja 2023. godine, kada je Kosta ubio devojčicu Adrianу Dukić. Sud će u narednom periodu doneti pisanu presudu.
Ovo je već četvrto suđenje protiv Kecmanovića, dok je parnica za nadoknadu nematerijalne štete po tužbi tada ranjenog dečaka A. B. još uvek u toku. Tokom suđenja, sudija je odbio predlog advokata Kecmanovića, Marine Ivelje, za novo komisijsko veštačenje Koste u vezi sa njegovom sposobnošću rasuđivanja, kao i rešenje za neposredno saslušanje razredne učiteljice Dragane Tomić, koja nije prisustvovala suđenju i poslala je medicinsku dokumentaciju kao izgovor.
U sudnici su saslušani veštaci koji su radili psihijatrijsko-psihološko veštačenje Koste. Dr. Miodrag Stanković, predsednik Komisije, objasnio je kontradiktornosti u nalazu koji sugeriše da je Kosta imao suženje svesti od 80 sekundi, što ga je omelo da upravlja svojim postupcima, ali je tokom većeg dela zločina bio svestan i sposoban za rasuđivanje. Prema njegovim rečima, taj kratki period nije onemogućio Kosta da sprovede svoju dobro isplaniranu akciju. Kosta je, kako se navodi, bio svestan posledica svojih dela i istraživao je kako su takva dela kažnjiva u različitim zemljama.
Pitanje o tome da li je Kosta želeo da bude u zatvoru sud je odbio, kao i pitanje šta ga je navelo da prekine svoj plan. Prema rečima veštaka, Kosta je izjavio da se tokom zločina uplašio kada je shvatio da mu ranac nije kod njega, a to ga je navelo da se razoruža i pobegne kroz prozor. Veštaci nisu utvrdili da je Kosta prekinuo zločin iz afekta straha.
Ivelja je tokom suđenja postavljala pitanja o Kosti i njegovom mentalnom sklopu, naglašavajući da njeni upiti nisu usmereni na izbegavanje krivice, već na razumevanje razloga njegovog postupka. Ipak, sudija je odbacio mnoga važna pitanja, što je izazvalo sumnju kod advokata Kecmanovića. Ivelja je izrazila zabrinutost da se u suđenju ne razmatraju ključna pitanja koja bi mogla rasvetliti motive i pozadinu zločina.
Advokat Snežana Dunjić tražila je od suda da naloži prinudno dovođenje razredne učiteljice Dragane Tomić, s obzirom na to da je ona više puta izostala iz sudnice. Dunjić je izjavila da su svedoci iz škole ukazivali na to da je Tomić mogla da zna mnogo više o okolnostima koje su dovele do tragedije, uključujući i nedostatak pomoći u kritičnom trenutku.
Ova situacija je dodatno zakomplikovana otkrićem da je Vladimir Kecmanović, otac optuženih, oslobođen služenja vojnog roka zbog medicinskih razloga, što je takođe izazvalo interesovanje sudskih vlasti. Ova informacija je došla nakon gotovo dve godine čekanja na odgovor od Ministarstva odbrane.
Iz svega ovoga proističe da se suđenje ne bavi samo krivicom Kecmanovića, već i širim pitanjima o mentalnom zdravlju, obrazovnim sistemima i društvenim odnosima u Srbiji. Mnogi smatraju da su pitanja koja se postavljaju tokom suđenja od suštinske važnosti za razumevanje uzroka ovakvih tragedija, ali se čini da sud ne dozvoljava dublju analizu situacije.
Ova suđenja i dalje ostaju u fokusu javnosti, dok se očekuju presude koje će možda doneti neku pravdu porodicama žrtava. Međutim, kritike na račun postupka suđenja ukazuju na to da se moraju razjasniti mnoge stvari kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
